Narodna izreka koju smo upotrebili u naslovu današnje priče, navodi nas na zaključak da se ova lekovita biljka koristi od davnina. Postoje istorijski zapisi iz XVI veka, kao što je Hilandarski medicinski kodeks, koji sadrži tekstove o velikoj rasprostranjenosti, ali i lekovitosti pirevine. Latinski naziv ove biljke je, Agropyron repens, dok naši travari koriste različite nazive kao što su vornica, zubača, pasja pšenica, pirika i pirovina. Potiče iz porodice trava, Poaceae. Ime potiče od grčke reči, agros što znači polje i pyros, odnosno pšenica. Sreće se na vlažnim poljima i njivama.
Koren je veoma otporan na mraz i sušu. Lako se razmnožava i nažalost, može da nanese štetu poljoprivredi jer joj je koren gotovo neuništiv. U pitanju je kosmopolitska biljka koja raste na različitim zemljištima, ali joj najviše odgovaraju lakša i vlažnija. Raste pored puteva, na međama, njivama, livadama, može čak i u pesku da se razvije. Na obalama reka, u šumama, šipražju, vrtovima, vinogradima i voćnjacima, pirevina je gotovo redovan stanovnik. Tokom istorije, narodni lekari su otkrili lekovitost pirevine najpre posmatrajući životinje koje su je redovno konzumirale. Kao čaj za sve bolesti, ili sok protiv bolova, pirevina je u srednjem veku naširoko korištena.
Snažan koren biljke se vadi tek u jesen. Pored korišćenja u svežem stanju, može da se secka i na sitne komadiće i da se čuva za zimu tako što se suši i pakuje, najčešće u kesice od jute. Stabljika pirevine podseća na pšenicu, i može da naraste do 150 cm. Ima tanki, horizontalni rizom. Rizom može da dostigne dužinu čak do 5000 km po jednom hektaru. Na jednom kvadratnom metru, može da se nađe do 25.000 pupoljaka i rizoma. Njihova težina je oko 3 kg.
Tokom leta, karakteristični su neugledni cvetovi koji podsećaju na klas. Cvast se sastoji od malih klasića jajastog oblika koji su raspoređeni u dva reda. Na stabljikama koje su uspravne, nalaze se listovi i klasovi. Listovi su goli, malo hrapavi na licu, dok lisni rukavci mogu da budu dlakavi, mada su i oni uglavnom glatki. Pljosnati su i dugački, uski i pod prstima grubi. Plod je prekriven dlačicama i dužine je najviše do 7 milimetara. Rizom se koristi kao droga, Graminis rhizoma. Sladunjavog je ukusa, i skuplja se u jesen ili rano proleće.
U današnje vreme, pirevina se uglavnom se koristi za lečenje malokrvnosti, različitih bolesti pluća, lečenje reume i gihta, kao i upale sluzokože želuca i creva. Pokazala je sjajne rezultate kod ublažavanja stanja kao što su bolne menstruacije, bolesti bubrega i različite kožne tegobe. Klinička ispitivanja su pokazala da ima blago umirujuće dejstvo u procesu lečenja depresije, i da pomaže kod smanjivanja nervoze i stresa. Povoljno deluje i na nesanicu. Lekari u današnje vreme preporučuju konzumiranje pirevine za čišćenje jetre i slezine, kao i za jačanje krvne slike. Od biljke može da se, pored čaja, pravi i sok, oblozi i melemi, a od ekstrakta, mogu da se naprave i različiti dijetetski proizvodi koji pomažu kod lakših oblika dijabetesa.
Pirevina pojačava izlučivanje mokraće, te se neretko koristi u lečenju različitih upala mokraćnih kanala i izbacivanja sitnih kamenčića iz bubrega. Takođe, veoma efikasno sredstvo se pokazala i kod ublažavanja kašlja, ali i olakšanog rada srca.
Ono na šta se mora obratiti posebna pažnja, jeste način upotrebe i preporučena doza. U suprotnom, zbog prisustva cijanogenih glikozida, može doći do hipokalijemije, odnosno smanjene količine kalijuma u organizmu. Rizom pirevine je moćno sredstvo za čišćenje i jačanje krvi. Pokazao se veoma dobar u lečenju gihta i reumatizma, pa je uglavnom prvi izbor u lečenju ovih bolesti kod narodnih travara.
Za spravljanje lekova, koristi se koren, stablo i lišće. Najveći deo lekovitosti nalazi se u korenu. On na nekim mestima može da bude dugačak i više od jednog metra.
Pirevina je bogata mineralnim solima i jabučnom kiselinom, karotinom, belančevinama, ugljovodonikom, askorbinskom kiselinom, etarskim uljima, kalijumom, kalcijumom, saponinima. Sve navedeno, pogoduje procesu detoksikacije krvi, ali i jačanju nervnog sistema. U današnje vreme, pirevina se uglavnom koristi za lečenje malokrvnosti, različitih bolesti pluća, lečenje reume i gihta, kao i upale sluzokože želuca i creva.
Zbog ovakog širokog opusa lekovitosti, predlažemo Vam tri izuzetno korisne čajne mešavine:
Za čišćenje i jačanje krvi:
Sastojci: 3 kašike osušene pirevine i 1 l vode.
Priprema: Sitno iseckanu pirevinu, stavite u avan, dobro isitnite, skoro kao prah. Tako pripremljenu, sipajte u jedan litar vode. Na umerenoj temperaturi kuvajte vodu sve dok se tečnost ne smanji za pola. Nakon toga procedite, i napitak je spreman za upotrebu. Preporuka je da se pije po jedna šolja tri puta na dan, najduže do dva meseca. Narodni lekari tvrde da će se u tom periodu krv potpuno pročistiti, ali da je neophodno poštovati način pripreme i konzumiranje.
Čajna mešavina za bolje varenje:
Sastojci: slatki koren, 20gr pirevine, 3 kašike kamilice, 3 kašike morača, 3 kašike krušine, 4 dl vode.
Priprema: Najpre napravite čajnu mešavinu tako što spojite sve navedene sastojke. Mešavinu sipajte u 4 dl ključale vode, a nakon toga poklopite i ostavite da odstoji osam sati. Napitak je spreman nakon što procedite mešavinu. Preporuka je da se polovina pije ujutru, a ostatak pre jela, uveče. Ono o čemu se mora voditi računa kod ovako spravljene biljne mešavine, jeste da ona nije preporučljiva trudnicama i dojiljama, kao ni deci koja su mlađa od 12 godina zbog krušine, jer može da ima laksativni efekat.
Čajna mešavina protiv artritisa
Sastojci: 30 gr pirevine, 10gr miloduha
Priprema: Pomešajte 30 grama sitno iseckanog korena pirevine i 10 grama miloduha. Ovako spremljenu mešavinu, prelijte sa pola litre ključale vode. Ostavite da odstoji osam sati. Zatim procedite, a čaj pijte tri do četiri puta dnevno, dok se ne oseti poboljšanje.
pobeda info