Našu pažnju za današnju temu, zaokupila je široko rasprostranjena zeljasta biljka koja pored uvreženog mišljenja da donosi sreću, skriva i širok spektar lekovitih svojstava. Pripada porodici leguminoza, Fabaceae ili Leguminosae. Postoji oko 300 različitih vrsta, ali u našim krajevima, raste njih 40. Svoje latinsko ime, Trifolium, rod je dobio po složenim listovima koji se sastoje iz tri liske (lat. tres – tri i folium – list). Ako kojim slučajem naletimo na 4 liske, na Balkanu, a i šire, znači da ćemo imati puno sreće u životu. Reč je o Detelini. Često postoje druge vrste iz ove porodice koje ipak ne pripadaju ovom rodu, ali zbog oblika lista, ljudi često pomešaju sa detelinom. Najbolji primer je velika detelina ili lucerka, Medicago sativa, ili detelina kamenjarka, Anthyllis vulneraria. Postoje i vrste koje čak i ne pripadaju porodici leguminoza, ali se isto nazivaju detelinama baš zbog njihove sličnosti listova sa pravom detelinom. Takva je npr. kiseljača ii kisela detelina, Oxalis acetosella. Najčešće se sreću u umerenom i suptropskom pojasu. Rastu širom planete, u severnoj Africi, centralnoj i zapadnoj Aziji, i širom Evrope, a najmanje ih ima u jugoistočnoj Aziji i Australiji. U Rusiji je posebno rasprostranjena crvena detelina koja raste svuda širom teritorije na umereno vlažnim livadama, pašnjacima i proplancima. Kod nas, na Balkanu, najčešće vrste su: ljubičasta detelina, panonska, švedska, bela brdska, crvena, poljska i bela detelina. Detelina ima veoma važnu ulogu u izgradnji vegetacijskog pokrivača na planeti. Obogaćuju zemljište azotom zahvaljujući simbiozi za nitrogenim bakterijama. Posebno važnu ulogu ima njihova rasprostranjenost po livadama i pašnjacima čija je hranljiva vrednost za ishranu stoke često ključna u njihovom razvoju i zdravlju. Uspešno raste u hladovini i veoma su otporne na gaženje i košenje, pa se često koriste u kombinaciji sa travom za ozelenjavanje javnih površina. Kod Starih Slovena, detelina je bila veoma cenjena biljka, i kod većine slovenskih naroda ima isto ili slično ime. Na makedonskom i bugarskom se izgovara kao i kod nas, Detelina. Na češkom, Jetel, kod Lužičkih Srba, Źiśelina.
Legende i mitovi vezani za detelinu potiču iz najranijeg perioda ljudske civilizacije. Legenda priča priču da, kada je Eva sa Adamom proterana iz raja, ponela detelinu kako bi je podsećala na sreću u kojoj su živeli. Još iz perioda Starog Rima, detelina se smatrala simbolom sreće. Prema jednoj francuskoj legendi, Isus Hrist je u kolevci imao jastuk napravljen od suve trave u kojem je bila detelina. Takođe, Hrišćani smatraju da je pronaći detelinu sa četiri lista veoma važno, jer je i Isusov krst imao četiri kraka. Sveta biljka i simbol buđenja proleća, predstavljala je u keltskoj mitologiji. Postoji i običaj da se na dan venčanja, ispred mlade, po stazi baca detelina kako bi se zaštitila od zlih duhova. Postoji i verovanje da, ako žena koja nije udata pronađe detelinu sa četiri lista, treba da je stavi u cipelu i vrlo brzo, naići će na muškarca koji će je oženiti. U Nemačkoj mitologiji, postojalo je verovanje da detelina sa četiri lista može pomoći da se neko oslobodi čarolija i magije koja je bačena. U Irskoj, detelina je veoma poštovana biljka. Njihova poštanska marka iz 1922. godine, ima jedan od simbola detelinu, Shamrock. Kod nas, na Balkanu, posebno kod Srba, narodno verovanje je da detelina sa četiri lista donosi sreću. To je podrazumevalo da, ako je takva detelina pronađena pre Đurđevdana, doneće novac. Četvorolisna detelina podrazumevala je srećan ulov, savladavanje životnih prepreka, ukoliko se pronađe na Ivanjdan, osoba će moći da razume jezik životinja itd. Mnoge vradžbine su vezivane za detelinu.
Srpski univerzitetski profesor, etnolog, filolog i prevodilac, Veselin Čajkanović, u svojoj knjizi, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, naveo je jednu specifičnu vradžbinu. „Dva lista devojka namaže maslacem, a druga dva medom, pa ih baci na dve strane puta kuda će proći momak; i kad prođe, ona ih opet sastavi i nosi sa sobom, pa će momak biti njen. Ako takvom detelinom dodirne krišom momak devojku, zaljubiće se ona u njega, i obratno“…
U Bosni i Hercegovini postojalo je verovanje da će onaj ko nađe petolisnu detelinu, biti izuzetno srećan u životu. Ovakva detelina se mogla naći samo na mestima gde je „vila pljunula“. Imajući u vidu da vila to uradi jednom u stotinu godina, jasno je kolika sreća će pratiti tu osobu. Onaj ko nađe detelinu sa dva lista, naći će zakopano blago. Ono što je specifično, skoro sve legende, vezane su za sreću, ljubav i blagostanje.
Detelinu karakterišu listići zelene boje, naizmenično su složeni i sastavljeni od tri liske sa nazubljenim obodom. Cvetovi su mali, kod većine vrsta sklopljeni u glavičaste cvasti skoro pa loptastog oblika. Veoma retko se mogu sresti pojedinačni. U zavisnosti od vrste, mogu biti žuti, ružičasti, crveni i beli. Plodovi su takođe veoma sitni i sadrže najviše do 2 semena. Detelina je medonosna biljka, a po tome se najviše ističe bela i brdska detelina. Njen nektar je bezbojan i aromatičan. Bela detelina obiluje visokim sadržajem šećera. Pored nektara pčele, sa bele deteline se sakupljaju i manje količine polena. Kao stočna hrana, vrste koje se uzgajaju na oranicama su švedska, bela i crvena detelina. Bogata je proteinima, kalcijumom i fosforom, belančevinama i vitaminima, čime se obezbeđuje kvalitetna ishrana stoke. U poljoprivredi se često koristi i radi očuvanja kvaliteta zemljišta. Pored stoke, listovi se mogu koristiti i u ljudskoj ishrani. Nisu preterano ukusni, i zbog činjenice da u svom sastavu imaju celulozu, veoma se teško vare, tako da je preporuka da se pripremaju u obliku variva. U Japanu, detelina se jela tako što se pržila na ulju, usoljena ili ukiseljena, dok u Kirgiziji, jedno od omiljenih jela su listovi deteline na ovčijem loju. Usitnjena se može stavljati na sendviče kao začin, ili se koristiti za pripremu čaja. U Rusiji se dodavala hlebnom brašnu, dok se u Irskoj i Škotskoj od osušene i usitnjene deteline pravi posebna vrsta hleba.
Detelina ima širok opus lekovitog efekta. Ima antiinflamatorno dejstvo posebno kod umanjenja bola i smirivanja raznih zapaljenja. Ubrzanje i podsticanje uklanjanja bronhijalne sluzi iz respiratornih organa, potvrđuje njeno ekspektorantno dejstvo. Sjajan je diuretik, jer povećava mogućnost olakšanog izlučivanja urina. Klinička ispitivanja lekovitosti deteline, dovele su do rezultata da ima snažno antitumorsko, anestetičko i zaceljujuće delovanje. Veoma je uspešna upotreba deteline u slučajevima trovanja (antitoksično dejstvo). Antisklerotični učinak ima u borbi protiv zakrčenja krvnih sudova. Mukolitička i antiinflamatorna svojstva, koriste se za lečenje respiratornog sistema kao što su veliki kašalj, upala pluća, laringitis, bronhitis, bronhijalna astma itd.
Antitoksična i diuretička svojstva deteline pomažu pri ublažavanju natečenosti tj. uklanjanju viška tečnosti, soli, i patogenih bakterija iz organizma. Ova svojstva deteline, najčešće se koriste kod lečenja stanja kao što je intoksikacija, trovanje, giht i urolitijaza. Flavonoidi i aminokiseline kojima ova biljka obiluje, doprinose stvaranju kolagena kojim se obnavljaju zglobna tkiva. Za lečenje dijabetesa, najčešće se koriste trava i cvet deteline. Normalizuju funkcije endokrinog sistema, pomažu u smanjenju različitih manifestacija dijabetesa, smanjuju nivo šećera u krvi itd.
Crvena detelina poseduje angioprotektivno, hipolpidemično delovanje. Flavonoidi sadržani u detelini jačaju zidove krvnih sudova, smanjuju osetljivost vaskularnih zidova na stvaranje plakova tj. naslaga holesterola, poboljšavaju svojstva vaskularnog endotela, snižavaju nivo holesterola u krvi, i normalizuju metabolizam masti.
Preparati deteline se koriste za sprečavanje razvoja ateroskleroze i drugih vaskularnih bolesti, korekciju dis-lipidemije, ishemije i venskih poremećaja. S obzirom da detelina deluje na hormonalni nivo, kontraindikovana je kod trudnica ili sa estrogen zavisnim tumorima.
pobeda info
