Cynara scolymus, kod nas poznata pod nazivom Artičoka, zeljasta je biljka koja vodi poreklo iz jugozapadne Azije i Mediterana. Jedna od onih koje privlače pažnju jednim delom zbog specifičnog izgleda, a znatno više iz razloga što je spektar lekovitog dejstva na ljudski organizam zaista ogroman, danas je najšire rasprostranjena vrsta nastala selekcijom i ukrštanjem već postojećih. Ima široku upotrebu u ishrani Etiopije i Egipta, i u znatnoj količini je zastupljena u evropskom kulinarstvu. Potiče iz familije Asteraceae. Poznata je i kao francuska, ali i zelena artičoka, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Idealno za gajenje jeste duboko i plodno tle. Ne odgovaraju joj peskovita i hladna zemljišta. Voli svetlost i toplotu, a najveći neprijatelj za razvoj ove biljke jesu mrazevi. U Evropi, kultivacija artičoke skoncentrisana je na zemlje koje se graniče sa Mediteranom. Glavni proizvođači su Francuska, Španija i Italija, dok u Americi, prvo mesto zauzimaju Argentina i Peru. Kalifornija proizvodi skoro 100% artičoke, od čega se 80% uzgaja u okrugu Monterej, pri čemu Kastrovil proglašava sebe Svetskim centrom artičoke, i u tu čast održava Kastrovilski festival artičoke.
U Italiji, ova biljka je uobičajeno povrće na čuvenoj pici koja nosi naziv „Četiri sezone“. Ustaljeni rimski recept su artičoke koje se cele duboko prže u tzv. jevrejskom stilu. Mekši delovi se jedu sirovi, tako što se list po list umače u maslinovo ulje i sirće. Mogu da se narežu veoma tanko, i preliju limunovim sokom ili maslinovim uljem. Postoje i mnogi recepti za smesu od artičoka, kojom se pune razna vrsta testa. Za klasično italijansko punjenje, koristi se mešavina hlebnih mrvica, origana, belog luka, rendanog sira, peršuna i pršute. Po malo ove smese, stavlja se u prostor između listova u njihovoj osnovi, i određena količina u centar same biljke pre kuvanja. Grčko jelo, aginares a la polita što u prevodu znači „artičoke gradskog stila“, je ljut ali veoma ukusan paprikaš koji se pravi od srži artičoke, krompira i šargarepe, dok obiluje začinima kao što su crni luk, mirođija i limun. Širom Srednjeg istoka, Turske, Jermenije i Severne Amerike, omiljeno punjenje za srž artičoka je mleveno jagnjeće meso.
Po istorijskim spisima, potiče iz najranijeg perioda ljudske civilizacije i za nju su, pored lekovitog dejstva, vezivane mnoge legende i mitovi. Istorijska istraživanja dovela su do otkrića oslikanih egipatskih grobnica artičokom, koje su dokaz da se ona gajila i jela pre 2500 godina. Gajili su je i Rimljani i Grci. Starogrčka legenda pripoveda priču o ljubavi boga Zevsa prema ženi vanvremenske lepote. Međutim, potpuno hladna na njegova udvaranja, stalno ga je odbijala. Uvređen i ljut, Zevs ju je zbog neposlušnosti pretvorio u biljku sa prelepim cvetovima, ali bodljikavim listovima. Tokom Starog i Srednjeg veka, smatrana je moćnim afrodizijakom, iako naučna istraživanja ne mogu da dokažu da konzumacija artičoke može da utiče na libido.
U antičkim vremenima, verovalo se da dovodi do ravnoteže metabolizma masti, stimulacije lučenja žuči i olakšavanja procesa varenja. Iz ovih razloga, najviše se koristila u neuropatiji. Poznata kao kardun ili povrtarska artičoka, od davnina se koristi u ishrani zbog svojih sočnih, zadebljalih listova, međutim njeno simbolično značenje se provlačilo kroz istoriju kultivacije biljke. Podučavanje istrajnosti i skromnosti savladavalo se kroz ritual čišćenja artičoke, imajući u vidu da je bilo potrebno određeno vreme kako bi se samo srce biljke moglo odvojiti od bodljikavog lišća. Na prostorima Napulja, gajila se još od IX veka, a Evropom se proširila tek kada je francuska kraljica Katarina Mediči uključila u svoju ishranu u XVI veku. Artičoka se uzgaja kao dvogodišnja ili trogodišnja biljka. Ima veoma jak, vretenast koren sa snažnim bočnim žilama. Može se razvijati čak do pola metra u dubinu zemlje. Cvetonosno stablo je uspravno i razgranato, sa visinom do 150 cm.
Listovi pri tlu, prve godine formiraju rozetu, imaju nazubljen oblik i prekriveni su dlačicama sa naličja. Sivo-zelene su boje. Donji listovi su veoma krupni, dok su gornji nešto sitniji, izduženi i sedeći. Tokom druge godine, biljka cveta. Cvast je u potpunosti obrasla mesnatim ljuskama. Pupoljci se najviše koriste u ishrani. Cvasti su krupne i glavičastog oblika, roze-ljubičastih nijansi, a čašični listovi su zadebljali i veoma sočni. Seme je izduženo i mrke je boje. Najčešće se gaje dve sorte: zelena artičoka, Green globe, Camus, i artičoka sa ljubičasto zelenim cvastima, Violeto Palermo, Romaneschi, Cataneri.
U lečenju, koriste se skoro svi njeni delovi. Pored pupoljaka, jestivi su i listovi koji se koriste prilikom proizvodnje raznih aperitiva, ali kada je o zdravlju reč, pokazali su se veoma efikasnim u lečenju bolesti žuči i jetre. List se tradicionalno koristi i kod lečenja u poremećaju varenja. Koristi se i kao diuretik jer putem bubrega, podstiče eliminaciju tečnosti. Međutim, čaj od listova se ne preporučuje imajući u vidu da stimuliše lučenje žuči i dovodi do mogućnosti opstrukcije žučnih puteva. Aktivni sastojci deluju stimulišuće na povišenje sadržaja žučne kiseline što doprinosi boljem varenju masti. Takođe, ekstrakt iz listova artičoke, pokazao je i snažan zaštitni efekat na ćelije jetre i generalno jak antioksidativni efekat. Prebogata je hranljivim materijama i odličan je izvor folne kiseline kao i C i K vitamina. Takođe, obiluje mineralima kao što je bakar, mangan i magnezijum.
Sastav lekovitih materija znatno utiče na detoksikaciju krvi i poboljšavanje krvne slike kao i snižavanje holesterola u krvi. Pored toga, dokazano deluju na podizanje imuniteta naročito nakon dugotrajnog lečenja hroničnih bolesti. Artičoka kao oksidant i detoks terapija, smanjuje nivo lošeg holesterola odnosno utiče na smanjivanje nivoa lipoproteinskog holesterola male gustine. Artičoka, sa svojim hemijskim sastavom, u velikoj meri može povoljno da utiče na grčeve i crevne gasove, visok nivo holesterola, razne probleme sa jetrom, infekcije bešike, probleme sa bubrezima, zadržavanje tečnosti, mučninu i povraćanje kao i sindrom iritacije debelog creva. Ova poslednja bolest tj sindrom, hronična je bolest koju ima ogroman broj ljudi u našoj zemlji, a i šire, a karakteriše je mučnina, problemi sa želucem, povraćanje i bolovi u stomaku. Artičoka smanjuje bol i grčeve, nadimanje i konstipaciju creva povezane sa IBS-om, nakon 6 nedelja tretmana.
Artičoka je povrće koje definitivno prednjači u koncentraciji antioksidanata što je čini veoma moćnim sredstvom u borbi protiv oksidativnih oštećenja ćelija. Prvenstveno se koristi za poremećaje vezane za digestivni trakt, kod lošeg varenja, gasova i nadutosti. Medicinska istraživanja dovela su do zaključka da je artičoka veoma efikasna i u borbi protiv ateroskleroze, jer je dokazano da ekstrakt biljke dovodi do smanjenja lošeg, ali i ukupnog holesterola nakon 6 do 12 nedelja primene. Komponente artičoke koje su važne za ovakvo delovanje jesu brojni antioksidansi koji povoljno deluju na aterosklerotski pritisak i luteolin koji generalno dovodi do smanjenja visokog nivoa holesterola, kao i ublažavanja zapaljenja u krvnim sudovima vezanih za aterosklerozu. Sve navedeno, u velikoj meri utiče na kardiovaskularni sistem i smanjuje šansu za neželjene kardiovaskularne probleme i stanja kao što su infarkt ili šlog.
Zbog prisustva supstanci kao što je apigenin, rutin, kvercetin i silimarin, istraživanja sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuju da su artičoke saveznici organizma u borbi protiv raka, jer pokazuju da apigenin povećava osetljivost ćelija raka na hemoterapiju, a samim tim i na uspešnost terapije. Osobe koje imaju kamen ili pesak u žuči, ne bi trebalo da konzumiraju ovu biljku. Iako je artičoka veoma moćno povrće čijim konzumiranjem može da se smanje mogućnosti stvaranja kamena u žuči, ukoliko kamen ili pesak već postoji, ona će izazvati njegovo pokretanje što može dovesti do jakih bolova, čak i opstrukcije žučnih puteva. Pored toga, osobe koje su alergične na biljke iz porodice glavočia kao što su ehinacea, kamilica ili neven, trebalo bi da ne konzumiraju artičoku kako bi izbegle neželjene efekte. Takođe, trudnice i dojilje bi trebalo da izbegavaju ovu biljku, kao i deca mlađa od 12 godina.
pobeda info
