„Tamjan je čudo Božje! Možeš da provetriš stan, ali otrove iz stana možeš da očistiš jedino ako češće zapališ tamjan – najbolje čisti vazduh. I zla sila beži kada zapalimo tamjan“
pravoslavni anhimandrit i iguman Manastira Vitovnice, Tadej Štrbulović
Kada se govori o tamjanu, ljudi ovu smolu prvobitno vezuju za religijski obred prilikom kog se ona spaljuje i prostor se kadi, (u pravoslavnom svetu – čisti od zla). Međutim, pored ove široke upotrebe, tamjan ima brojne primene i u alternativnoj medicini. Veoma blagotvorno lekovito dejstvo, definitivno biljku stavlja u sam vrh lekovitih biljaka. Arapski luban, grčki Υθυμήαμα i latinski olibanum, potiče iz porodice Burseraceae, iz roda Boswellia. Raste u sušnim regionima koji su nažalost, zahvaćeni brojnim sukobima i siromaštvom. Aromatska smola koja je i tema naše današnje priče, raste na drvetu koje se može sresti najviše na teritoriji Azije i Afrike. Iz kore stabla, odnosno njenim zarezivanjem, dobija se smola koja se naziva Tamjan. Istorijska istraživanja pokazuju da tamjan vodi poreklo iz Južne Arabije.
Aromatična smola, Bosvelija ima pet glavnih vrsta koje proizvode tamjan. Smola iz svake od pet vrsta, posebno se kategoriše, a to zavisi od vremena berbe. Smola se ručno sortira po kvalitetu. Za Stare Egipćane, on je bio prava atrakcija, jer se koristio u hramovima i tokom procesa mumifikacije, odnosno balzamiranja pokojnika. Uspostavljene su snažne trgovinske veze sa Puntom tj. današnjom Somalijom i Nubijom (oblast u Sudanu). Smatra se jednim od najstarijih poznatih mirisa na svetu. Poznat je pod nazivima tamljan i tamnjan. Danas se prvenstveno koristi u religijske svrhe, mada je široko rasprostranjena i njegova upotreba u proizvodnji parfema, u tradicionalnoj medicini, ali i u aromaterapiji.
Bosvelija sakra, odnosno tamjanovo drvo, počinje da proizvodi smolu nakon 8 do 10 godina života. Dva do tri puta godišnje se drvo zaseca, a najbolju smolu daje u većini slučajeva, poslednje skupljanje. Drveće bosvelije, danas se uglavnom uzgaja u Etiopiji, Sudanu, Indiji i Arabiji, s tim što je najcenjenije ono koje se uzgaja u Somalliji (Jemenu i Omanu). Kvalitet je bolji što je smola manje providna. Pored toga, kvalitetan tamjan je mekoće slične plastelinu. Smatra se da je najkvalitetniji tzv. beli tamjan. Međunarodna unija za zaštitu prirode je još 1998. godine upozorila da je ovo drvo ugroženo, i da mu je upitan opstanak i dalje razvijanje. Drveće tamjana nije obuhvaćeno Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore, iako postoje svi uslovi za zaštitu. Karakterističan je po veoma jakom mirisu, i jedan je od glavnih začina u centralnoameričkim, karipskim i mediteranskim kuhinjama.
Biljka potiče iz drevnih vremena, i vekovima se koristila u lekovite svrhe ali je poznatija kao sastavni, u većini slučajeva obavezan deo religijskih obreda. U skoro svim religijama, paljenje tamjana se koristi za pročišćavanje duše, tela, i prostora od zlih sila. Za Egipćane u Južnoj Arabiji, tamjan je imao izuzetno veliku važnost jer se upotrebljavao u svrhe mumificiranja tj. balzamovanja. Tamjan se čak spominje i u Starom zavetu, gde postoji podatak da je Mojsije dobio od Gospoda uputstvo kad i kako se koristi tamjan.
Takođe, bio je jedan od darova koje su mudraci sa Istoka doneli novorođenom sinu božijem, Isusu Hristu. Važnost tamjana se zadržala do današnjih dana. Kađenje porodičnog doma, simbol molitve Bogu, dim od tamjana, simbolično označava naš duh koji će se uzneti ka nebu kao dim. Na Arabijskom poluostrvu i u severnoj Africi, još se pre 5.000 godina trgovalo tamjanom gde je praktično bio vredan kao zlato. Tamjan se u hrišćanstvu koristi još od IV veka u obredne svrhe. Kađenje kao praksa, najpre se javila u crkvama na istoku ali u čast cara, dok se na zapadu, kađenje tamjanom u liturgiji uvodi tek u VII veku.
Prema tradicionalnoj medicini poreklom iz Indije, Ajurvedi, kađenje tamjanom donosi dobro zdravlje članovima doma koji se svakodnevno kadi. Indijski tamjan se već hiljadama godina koristi za lečenje artritisa, jačanja ženskog hormonalnog sistema, zaceljivanje rana, kao i zaštitu od patogenih mikroorganizama. U kineskoj medicini, koristio se kao lek za poboljšavanje cirkulacije i smanjivanja bola kod lepre, gonoreje, ali i kod pacijenata koji boluju od raka. Za održavanje zdravlja zuba i desni, često se smola žvaće, jer ona ima antimikrobna svojstva, te se time sprečavaju razne infekcije.
Na Zapadu, tamjan se koristi zbog svojih antiupalnih svojstava. Bosvelijske kiseline koje su najvažniji sastojak tamjana, imaju snažno protivupalno dejstvo. Vrlo efikasno ublažavaju bolove uzrokovane artritisom, a da pritom nikakvih nuspojava nema.
Tamjan je veoma bogat timolom i drugim esencijalnim uljima i jedinjenjima, koje mogu da zaštite organizam od virusnih infekcija. Takođe, pomaže u ublažavanju kašlja i olakšavanju disanja. Tamjan se koristi i u aromaterapiji kao eterično ulje, jer ima veoma smirujući efekat na opuštanje tela. Smola se najčešće koristi u izradi različitih masti i balzama koji, utrljavanjem u kožu, ublažavaju bol i smanjuju upale kod raznih kožnih oboljenja.
Kliničke studije o učinkovitosti tamjana, rezultirale su saznanjem o njegovom analgetičkom i protivupalnom svojstvu. Ekstrakt smole se koristi u tretiranju različitih stanja kao što je lečenje artritisa ili bolnih upala creva. Takođe se koristi i u lečenju određenih oblika astme. Što se tiče oralne konzumacije tamjana odnosno njegovog ekstrakta, zbog njegovih potencijalnih antikancerogenih svojstava, naučna istraživanja su još uvek u toku. Osim toga, široku primenu je našao i kod terapijskog smanjenjenja anksioznosti i depresije. Snažno protivupalno dejstvo, tamjan ima zahvaljujući bosveličnoj kiselini. Zahvaljujući činjenici da sprečava stvaranje upalnih molekula, koristi se veoma često u lečenju bolesti kao što je artritis i upale bolesti creva kao što je ulcerozni kolitis ili Kronova bolest. Takođe, može u velikoj meri da smanji rizik od razgradnje hrskavičastog tkiva.
Pomaže u generalnom jačanju imunološkog sistema, posebno u borbi protiv raznih bakterija i virusa. Dokazano je da može da spreči širenje patogenih organizama, čak i da pomogne u borbi protiv određenih vrsta karcinoma. Protivupalno delovanje tamjana, može pomoći osobama koje imaju respiratorne probleme kao što je bronhitis ili astma, jer olakšava disanje i smanjuje stvaranje sluzi.Takođe, pokazao se veoma efikasnim sredstvom koje u kombinaciji sa odgovarajućom terapijom, potpomaže rešavanje problema sa probavom, kao što je sindrom iritabilnog creva i druge probavne smetnje. Dovodi do normalizacije rada creva i podstiče detoksikaciju. Kroz mnoga klinička ispitivanja, dokazano je da tamjan pozitivno utiče na poboljšavanje pamćenja i kognitivnih funkcija. Ovaj rezultat se posebno pokazao u primeni tamjana u poboljšanju pamćenja kod starijih kategorija stanovništva. Samim tim, ovakva istraživanja ostavljaju prostora za dalje ispitivanje i kad je u pitanju lečenje neurodegenerativnih bolesti.
Dokazano je da tamjan poboljšava cirkulaciju i dotok krvi kroz vene i arterije koje su oštećene upalom, što dodatno pomaže obolelim zglobovima. Tamjanov acetat, dokazano smanjuje neurološka oštećenja, olakšava depresiju, smanjuje napetost, sprečava bolesti krvnih sudova kao i nivo lošeg holesterola. Kada govorimo o spoljnoj upotrebi, dokazano je da tamjan blagotvorno deluje na negu kože, jer pomaže kod smirivanja upaljenih akni, ožiljaka, bora, rana i strija. Ono što ovu biljku čini specifičnom, ne postoje naučni dokazi da upotreba tamjana izaziva bilo kakve negativne nuspojave.
Ono na šta treba obratiti pažnju, jeste da ukoliko se piju lekovi za razređivanje krvi, ili osobe koje pate od visokog pritiska, ne bi trebalo da koriste tamjan. Takođe nije preporučljiv ni za dojilje i trudnice.
pobeda info
