Biljka kojoj danas posvećujemo pažnju, najčešće možemo videti kao ukras raznih balkona i terasa početkom proleća pa sve do kasne jeseni. Pripada porodici Verbenaceae. Vodi poreklo iz Azije i Južne Amerike, ali danas je rasprostranjena po celoj Srednjoj Evropi, Sredozemlju, Balkanu, Iranu, Indiji, Kini, Japanu, Australiji, kao i Južnoj, Severnoj i Srednjoj Americi i Maloj Aziji. Ova porodica obuhvata oko 250 vrsta. Može se podeliti na diploidne i poliploidne, u zavisnosti od toga da li pripadaju severnoameričkom ili južnoameričkom rodu.
Evropske vrste potiču od severnoameričkog roda. Kliničkim ispitivanjima vršenim devedesetih godina prošlog veka, došlo se do zaključka da verbena i njena srodna vrsta, pod nazivom mok verbena, Glandularia, potiču od vrsta koje su proizvoljno svrstane u rod Junellia. U svetu lekovitih biljaka, poznata je i pod nazivima jezičar, brbica, sporiš, bosotica, železenka, brstica, berbina, ljutovnica itd. Sreće se na obodima šuma, livadama i proplancima, planinama do 1200 metara nadmorske visine. U voćnjacima i pored puteva, raste kao korov.
Delo The English Physitian, engleskog lekara Kalper Nikolasa iz 1652. godine, govori o lekovitosti i primeni verbene u narodnoj medicini. Upotrebljavala se kod olakšavanja problema sa laktacijom. Ponekad se koristila i prilikom prekida trudnoće. Često je spominjana kao jedna od 38 biljaka koje se, u pripremanju cvetne esencije u alternativnoj medicini, koriste zbog svog širokog blagotvornog uticaja na zdravlje. Ova biljka, vezivana je tokom istorije za mnoge božanske i natprirodne sile. U Antičkoj Grčkoj, bila je posvećena bogu Erosu. U Starom Egiptu, verbena je nazivana Herine suze ili Suze Izide. Istorijski spisi svedoče da je na početku hrišćanske ere korišćena da ublaži Hristove rane nakon skidanja sa krsta. Upravo iz ovog razloga, često je nazivana i sveta trava, dok je npr. u Velsu, bila poznata kao đavolji otrov.
U periodu Rimskog carstva, često je kačena na oltare u vidu venčića, kao poklon bogovima. Tokom Srednjeg veka, često je predstavljana kao simbol senzualnosti i šarma. Kod nas, na Balkanu, najčešće se koristi u obliku čaja. Kleti su od verbene pravili čajeve, obloge i meleme. Bila je redovan sastojak u mnogim magijskim ritualima. Prema nekim istorijskim spisima, francuski botaničar Filiber Komerson, otkrio je biljku Lemon verbenu u drugoj polovini XVIII veka. Čaj od ovog roda, posebno je popularan u Meksiku. Tamo nosi naziv Te de cedrón. Koristi se u pripremi raznih alkoholnih pića i koktela.
Verbena se najčešće koristi kao dekorativna biljka jer ima jarko ljubičasti vrh, pa se veoma često gaji u baštama kako zbog izgleda tako i zbog činjenice da svojim mirisom privlači Lepidoptera (kolibri, plavi lastorepac itd). Stabljika raste u žbunićima koji mogu biti visine do 30 cm. Ima jednostavne listove uglavnom prekrivene dlačicama, gusti su i naspramno raspoređeni. Cvetovi su plavi, roze ili ljubičasti, mada kod nekih podvrsta mogu biti i crveni, plavi, žuti i beli. Imaju po 5 latica i oblikom podsećaju na male kišobrančiće. Odlično podnosi teške vremenske uslove kao što je suša, i mogu da izdrže celodnevno i delimično izlaganje suncu. Podnosi i vetrovita staništa. Odgovara joj dobro isušeno tlo. U našoj zemlji uspeva kao jednogodišnja biljka. Nakon branja, cvetne grane se odsecaju i suše u hladovini na nekom vetrovitom mestu. Ima veoma egzotičan, citrusni miris.
Dokazano je da verbena povoljno utiče na pravilan rad materice. Olakšava napetost kod žena neposredno pre menstrualnog ciklusa, ali se koristi i za podsticanje menstruacije. Takođe, mnoga istraživanja su pokazala blagotvornost upotrebe verbene kod različitih stanja živaca. Preporučuje se za smanjivanje anksioznosti i tenzija, a dokazano je da se efikasno koristi kod lečenja trauma PTSP-a.
Iako ima gorak i ne baš prijatan ukus, povoljno utiče na probavu i smanjivanje indigestije. Za sprečavanje nadutosti, grčeva, dijareje i povraćanja, pokazala se kao efikasan lek. Ima antiparazitno i detoksikacijsko delovanje. Može da se koristi kao laksativ.
Pored svega gore navedenog, verbena se uspešno koristi u lečenju kožnih infekcija, astme, malarije, kamena u žuči, grčenja mišića, čišćenja organizma od toksina. U lekovite svrhe se koristi samo zeleni, ne odrvenjeni deo stabljike. On se bere u vreme cvetanja, od juna do septembra. Pojedinačno izrasli primerci se ne beru, a obavezno se ostavlja trećina biljke radi očuvanja vrste.
Verbena se pokazala odličnom u lečenju bubrega, jetre, pluća i bronhija. Sadrži obilje antioksidanata, ali i kafeinsku kiselinu i diuretske soli, koji su generalno zaduženi za detoksikaciju organizma. Takođe, njena upotreba donela je rezultate koji pokazuju da je odličan antireumatik, antineuralgik i antipiretik. U prevodu, pomaže u otklanjanju stresa i napetosti, umiruje nervni sistem, najviše zahvaljujući prirodnom sedativu, verbenalinu. Takođe, potpomaže bržem zarastanju rana, čireva i ekcema.
Pored čaja, često se koristi i u sirovom obliku kada se lišće potpuno usitni u tucaniku, a potom nakvasi sirćetom. Na ovaj način, verbena se koristi za ublažavanje bolova kod reumatizma, bolova pri zapaljenju plućne maramice, kod migrena, neuralgija, kod smanjenja bola prilikom pada itd. Klinička ispitivanja pokazala su i da može doprineti poboljšanju stanja jetre i žuči. Čaj se osim za pijenje, koristi i za ispiranje usta i grla, kao i kod snižavanja visoke temperature i pojave groznice.
Vino od verbene se pokazalo kao moćan lek za bolove u glavi, živčano slabe osobe, kao i za živac trigeminus, na licu. Vino posebno pomaže kod lečenja plućnih bolesti, gripe, žutice. U tu svrhu, možete sami napraviti smesu tako što u litru belog vina stavite pet velikih kašika narezane verbene i ostavite da odstoji do mesec dana. Vino smete da pijete četiri puta dnevno, po jednu manju čašu.
Predlažemo dva jednostavna recepta upotrebe:
Oblog od verbene
Sastojci: 1 kasika lanenog semena, 1 kašika usitnjenih semenki grčke deteline, 4 kašike sitno iseckane verbene.
Priprema: Sve sastojke pomešajte i tako pripremljenu smesu prelite sa 1 litrom ključale vode. Nakon što odstoji 4 sata, procedite, i oblog je spreman za upotrebu.
Oblozi od ove biljke pomažu smirivanju jake boli u području nekog živca. Takođe se koristi i za ublažavanje migrene, bolova u uhu, kao i smirivanje bolova kod osoba koje se bore sa kamenom u žuči ili bubrezima.
Čaj od verbene
Da bi se pojačalo dejstvo čaja tj. njegova lekovita svojstva, može se koristiti u kombinaciji sa vinom.
Sastojci: 2,5 dl vina, 2,5 dl vode, 4 supene kašike sitno iseckane verbene.
Priprema: Kada pomešate vodu i vino, stavite i verbenu. Potrebno je prokuvati ovu mešavinu između 5 do 10 minuta. Nakon toga, procedite. Pije se tri puta dnevno, po jedna manja šolja pre jela.
Ovako pripremljen čaj pomaže u čišćenju jetre, slezine, bubrega, a pokazao se i kao velika pomoć uz odgovarajuću terapiju, kod osoba koje imaju problem sa otežanim disanjem.
pobeda info
