Jedan od većih izazova društva u XXI veku je borba za potomstvo. Neplodnost može biti uzrokovana različitim faktorima kao što je hormonalni dizbalans, problemi sa ovulacijom kod žena i smanjen broj spermatozoida kod muškaraca. Kliničke studije su se bavile upotrebnom očajnice u lečenju neplodnosti i pokazale da biljka zaista deluje na hormonalnu ravnotežu kod žena i da utiče na regulisanje menstrualnog ciklusa. Takođe, istraživanjem je utvrđeno da se konzumacijom očajnice može poboljšati kvalitet jajnih ćelija, ali i povećati šanse za začeće.
Poznata i pod nazivom marulja, jetrena trava, smrduša, beli tetrljan, gorčika, kokočitac, pepeljuga, sumrak, Marrubium vulgare pripada porodici usnatica, Lamiaceae. Reč je o višegodišnjoj zeljastoj biljci koja raste uglavnom u šumama, siromašnim livadama i sušnim pašnjacima. Potiče iz Evrope, Azije i Afrike, ali danas se uzgaja širom sveta.
Jedan od najpoznatijih imena za ovu biljku je i macina trava. Narodni travar, Momčilo Antonijević, objašnjava razlog ovog naziva. Biljka ima specifičan miris, i mačke je prosto obožavaju. Naziv pod kojim je mi u većini slučajeva prepoznajemo, očajnica, ime je dobila iz ne tako veselog razloga. Žene koje ne mogu da ostanu u drugom stanju često, tokom te mukotrpne borbe, dolaze do ivice očaja. Iako je ime krajnje bizarno, u narodnoj medicini je zaživelo.
Jedan od poznatih naziva je i gorčika, zahvaljujući gorkim jedinjenjima, najviše marubinu. Upravo zbog tih jedinjenja, očajnica je odličan lek za lečenje poremećene funkcije jetre, nadimanja i gasova u crevima. Stimuliše rad celog sistema za varenje. Očajnica se često kombinuje i sa drugim lekovitim biljkama. Kada se pomeša sa iđirotom, lincurom i hajdučicom, dobija se moćni napitak koji veoma efikasno otklanja gastritis koji je uglavnom izazvan manjkom želudačne kiseline. Iz razloga što lekovita jedinjenja očajnice nije moguće potpuno rastvoriti u vodi, često se, za potrebe lekova od nje, koristi vino. U kombinaciji sa dobričicom, koprivom, ehinaceom, hajdučkom travom i rusom, može da se koristi za ublažavanje alergija. Naši travari veruju da ova biljka pomaže onima koji žele da ostave pušenje.
Univerzitet za Zdravstveni sistem u SAD, Mičigen, objavio je naučni rad u kome napominju da se macina trava koristila kao biljni lek još u Rimsko doba gde je korištena za lečenje respiratornih problema, najčešće kašlja. Koristila se i kao glavni sastojak u smesi od koje su se pravili slatkiši za smanjenje upale grla, prehlade i sl. Ekstrakt macine trave se koristio i za lečenje crevnih parazita, ali i kao prirodni diuretik. U današnje vreme, čest je sastojak likera, bombona i kapi koje se koriste protiv kašlja.
Stablo očajnice dostiže visinu do pola metra i veoma je čvrsto. Listovi su testerasti i obrasli sitnim dlačicama. Liska je naborana i duž oboda tupo nazubljena. Cvetovi su mali i grupisani u razmaknute pršljenove. Rastu uz stabljiku i zeleno žučkaste su boje. Nikad nisu pojedinačni, nego u javljaju mnogobrojnim snopovima. Krunica je bele boje. Cveta od jula do septembra.
Prilikom sakupljanja, bere se nadzemni deo biljke, Marrubii herba, u samom početku cvetanja. Kada su u pitanju manje površine, preporuka je da se nadzemni deo odseca srpom ili vinogradarskim makazama. Kada su u pitanju veće zemljane površine, berba se uglavnom obavlja traktorskom kosilicom. Nakon košenja, masa se ostavlja na 24 sata da dobro provene. Tada se tek nosi na sušenje. Naravno, podrazumeva se da gajenje, ali i skupljanje, može da počne tek nakon što se pribavi mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Nadzemni deo se koristi za poboljšavanje iskašljavanja, lučenja žuči, ali i podsticanje apetita.
Čaj od očajnice se pokazao veoma efikasnim u lečenju malaksalosti. Može efikasno da pomogne kod katara pluća i creva, a pomaže i kod lečenja tuberkuloze jer podstiče izbacivanje sluzi. Efikasan je borac kad je u pitanju uporan bronhijalni i hronični kašalj. Jača i čisti organe za varenje. Iako ima veoma gorak ukus, redovno se pije i tokom lečenja jetre. Stimuliše rad žuči. Očajnica ili macina trava se pije nezaslađena.
Biljka ima širok spektar primene kod ublažavanja simptoma kao što su gubitak apetita, menstrualnih tegoba, dijabetesa, lošijeg varenja, ublažavanja kašlja, dijareje, gasova, zatvora itd. Smanjuje grčeve u želucu i crevima. Ono što je važno napomenuti, jeste da se očajnica može primenjivati i lokalno, na koži. Reguliše rane, čireve i različita oštećenja kože.
Upotreba očajnice u lečenju organa za varenje, pokazala se kao sjajan lek u lečenju organa za disanje. Spada u grupu spazmolitika koji se od davnina koriste u lečenju bronhitisa i astme. Prebogata je hemijskim jedinjenjima kao što sub flavonoidi, tanini, alkaloid marubin i eterična ulja. Kombinacija ovih aktivnih supstanci omogućava očajnici da deluje kao antitustik, antiinflamatorno sredstvo, kao antimikrobna supstanca i kao ekspektorans.
Utvrđeno je da ekstrakt macine trave može značajno da smanji nivo glukoze u krvi kada je u pitanju lečenje stanja kao što su dijabetes i hipoglikemija. Postroje indicije da znatno poboljšava stanje organizma tokom lečenja prehlade i gripa. Suzbija kašalj i podstiče produktivno iskašljavanje. Može da ublaži glavobolju izazvanu sinusnim infekcijama.
Kroz naučna istraživanja, utvrđeno je da aktivno jedinjenje očajnice, marubium, stimuliše centralni nervni sistem.
Prilikom korišćenja, veoma je važno pridržavati se saveta lekara i preporučenih doza primene. Najčešće se koristi u obliku čaja od osušenog nadzemnog dela biljke. Preporučljiva doza je obično jedna kašikica suvih listova prelivena šoljom ključale vode koja treba da odstoji najviše 15 minuta. Ukoliko se ne pridržavate preporučene doze, najčešće može doći do alergijske reakcije u vidu osipa ili svraba. Takođe, treba voditi računa i najpre se konsultovati sa lekarom ukoliko želite da je pijete u kombinaciji sa drugim lekovima jer može doći do neželjenih reakcija. Zabeleženi su slučajevi da u toku korišćenja macine trave, mogu da se pojave neželjeni efekti poput sušenja usta, halucinacija, dilatacije i aritmije, ali su to veoma retki slučajevi.
Trudnicama i dojiljama se ne preporučuje upotreba ove biljke jer još uvek ne postoje dovoljno precizne studije o uticaju čaja na trudnoću ili dojiljino mleko. Biljka može u nekim slučajevima da bude veoma korisna za malu decu, ali se ne preporučuje osobama iznad 65 godina starosti. Takođe, osobe sa aritmijom i srčanim bolestima, trebalo bi veoma da paze kada je doza konzumacije čaja u pitanju.
Preporučujemo vam recept mešavine različitih biljaka koji se koriste u cilju poboljšanja stanja organizma kada su u pitanju astma i bronhitis.
Sastojci: 50gr anisa, 50gr bršljana, 200gr omana i 200gr očajnice
Priprema: sve sastojke pomešajte u jednu mešavinu. Četiri supene kašike prelijte sa tri šolje od 200ml ključale vode. Promešajte i ostavite da proključa. Preporuka je da odstoji oko 30 minuta. Pije se tri šolje dnevno (ujutru, popodne i uveče).
pobeda info
