…“Nebo blista, k’o plavo oko, u kome srebrne ptice trepere.
Tata – kliknu dečačić zvonko,
Gle, što je lep ovaj cvet!. Da ga uberem?
Ne-reče čovek, i izvi vrat, kao da prati lastin let;
Kad je moj otac poš’o u rat, beše mu na bluzi baš takav cvet“…
Dobrica Erić, „Mak u žitu“
Primamljivi divlji cvetovi, Papaver somniferum, pripadaju porodici Papaveraceae. Obuhvataju oko 50 vrsta i rastu pojedinačno ili u većim grupama. Vekovima se koriste kao ukrasne, industrijske i lekovite biljke. Kod nas, najpoznatiji mak vodi poreklo sa Bliskog istoka, ali postoji zaista mnogo vrsta maka i za ovu biljku se pored lekovitog, vezuju i mnoga religijska verovanja i običaji. Boje cvetova su ono što ovu biljku razlikuje od većine. Postoje beli, roze, narandžasti, crveni i plavi. Papaver orientale tj. polen orijentalnog maka je teget nijanse, dok se polen poljskog maka, Papaver rhoeas kreće od tamno plave do sive. Najvažnija bića na planeti, pčele, koriste ovu biljku kao izvor polena. Mak je biljka veoma zastupljena i u kulinarstvu, a koristi se celo seme. Ostali delovi se ne smeju koristiti, jer su naučna i medicinska istraživanja još u toku i ne postoje dovoljno potvrđene informacije o bezbednosti korišćenja. Činjenica koja mak izdvaja od ostalih biljaka, jeste sadržaj opijata. Međutim, ove supstance nisu opasne po život ako se unose u organizam kao hrana, jer su u pitanju veoma male količine, i ne mogu da izazovu negativna dejstva na nervni sistem.
Za mak su vezane mnoge legende, tajne i običaji još od najranijih civilizacija. U Starom veku, dugo je bio simbol smrti i sna. Ovo verovanje je verovatno vezano za činjenicu da se iz maka ekstrahuje opijum, i da je, kad procveta, crvene boje. Kao dar mrtvima, korišten je u grčko rimskim mitovima. Takođe, služio je i kao amblem na nadgrobnim spomenicima jer je označavao večni san. Međutim, u ovim mitovima, mak je simbolizovao i uskrsnuće posle smrti. Makova glava, predstavljala je sinonim boga sna i njegovog sina, Morfeja koji je slikovito predstavljen sa buketom maka u ruci. U epskom delu Ilijada, Homer spominje mak kao sredstvo da se zaboravi tuga. Postoji i mit da je Zevskovu ćerku, Persefonu, dok je brala cveće na sicilijanskoj livadi oteo bog podzemlja, Had koji je želeo da je učini svojom ženom. Njena majka, boginja Zemlje Demetra, i pored svih napora i molbi upućenih Zevsku, nije ništa mogla da uradi. Nosila je sa sobom buket maka kao simbol utehe. Zevsk nije ništa uradio, čak je pokušao da ohrabri ostatak zajednice da ga podrži u ideji da Persefona postane Hadova kraljica. Demetra od tuge i bola umire, a Zevs moli Hada da dozvoli njegovoj ćerki da se svakih 6 meseci vrati. Legenda kaže da kada se kraljica vrati na zemlju, makovi procvetaju i svojom crvenom bojom asociraju na strast boga podzemlja koji je čeka da se vrati u Had. U Srednjem veku, mak je povezivan sa Hristovom žrtvom i iz tog razloga, može se naći oslikan na mnogim freskama. Tokom XX veka obeleženog ratovima, cvet maka je na engleskom govornom području imao veliku simboliku. Divlji mak odnosno bulka, Papaver rhoeas, u to vreme, smatran je za običan korov, uključujući i Flandriju, gde su vođene neke od najkrvavijih bitki u Prvom svetskom ratu.
Kanadski vojni hirurg, Džon MekKre, u svojoj pesmi, U poljima Flandrije, 3. maja 1915. godine, opisuje njihanje cvetova divljeg maka među krstovima koji obeležavaju grobove poginulih vojnika. Nakon toga, u mnogim državama Komonvelta, mak postaje simbol poginulih vojnika u Prvom svetskom ratu. I danas se 11. novembra obeležava uspomena na žrtve u tom i drugim ratovima, kada stanovništvo nosi u povorci veštačke, papirne ili plastične verzije ove biljke.
U Sjedinjenim Američkim Državama, običaj je da se nosi „drugarski mak“ poslednjeg ponedeljka u mesecu maju u čast uspomene na vojnike poginule u ratovima. Kanadska kraljevska legija i Anavets organizacija, daruju makove svake jeseni pre Dana sećanja. Simbol države Kalifornija, upravo je mak, Eschscholzia californica. Kod nas, u Srpskom rečniku, Vuk Karadžić beleži reči koje imaju koren od reči mak. Poznata je i naša poslovica, Tera mak na konac. U Vojvodini, postojao je običaj da se deca uspavljuju makom. Ljudi koji su radili u poljima, a nisu imali kome decu poveriti na čuvanje, zavijali su u platnene krpice malo maka i davali deci da sisaju. Ovo je bio način da se deca umire. U svojoj knjizi, Lečenje biljem, dr Jovan Tucakov citira deo narodne pesme u kojoj devojka nosi „jednu kitu maka bijeloga“ momku koji je napustio. Zaključak je da naš narod od davnina zna da ova biljka može biti i otrov. Takođe, mak se spominje u mnogim epskim pesmama u kojima mlade krčmarice dodaju razbojnicima u vino mak, kako bi brže zaspali.
Mak je jednogodišnja biljka. U zavisnosti od same strukture zemljišta, dubina koja je dovoljna za koren je oko 20 do 100 cm. Postoji jedan glavni koren koji se račva u više bočnih. Nadzemni deo dostiže visinu do 160cm. Listovi su nazubljeni, donjim delom obuhvataju stabljiku, i sivo zelene su boje. Pupoljci imaju dva čašična listića koji su dosta krupni, i nakon otvaranja cveta, otpadaju. Plod predstavlja veliku čauru koja je podeljena iznutra u segmente. Najvažniji deo biljke, seme, je sitno i u zavisnosti od sorte može biti plave, bele, sivo plave, svetlo crne ili roze boje. Pored zrna u ishrani, njegovim presovanjem se dobija ulje. U narodnoj medicini, mak se jeste koristio za dobijanje opijuma i morfijuma, ali kao pomoć za umirenje bolova. Često je zloupotrebljavan, pa se došlo do toga da se ređe koristi u lekovite svrhe, a znatno češće u ishrani. Danas se mak može kupiti širom naše zemlje u svakoj prehrambenoj prodavnici jer u tom obliku, ne sadrži opijumske alkaloide kao što su kodein, morfin i papaverin, jer je seme osušeno. Ono se koristi u ishrani uglavnom u centralnoj i istočnoj Evropi. Samlevena, zrela semena se jedu sa testeninom, a mogu da se koriste i za punjenje ili kao preliv za različita testa. Zastupljen je u mađarskoj, austrijskoj, nemačkoj, bengalskoj, ukrajinskoj, rumunskoj i mnogim drugim kuhinjama širom sveta.
Seme maka je prebogato nezasićenim masnim kiselinama koje se nalaze u staničnim membranama biljke i podstiču resorpciju A, D, E i K vitamina, koji su razgradivi u mastima. Takođe sadrži omega 3 masne kiseline koje generalno utiču na podizanje i osnaživanje imuniteta. Ugljeni hidrati, kojih u maku ima oko 24% daju energiju organizmu. Pored toga, sadrži oko 45% masti i 18% proteina. Mak je bogat i mnogim mineralima od kojih se posebno ističu jod, magnezijum, kalijum, mangan, bakar i cink. Sadrži i znatnu količinu gvožđa kao i B kompleks vitamina. Takođe, jedna od zdravstvenih prednosti maka, jesu nutritivna vlakna. Dve kašike semenki maka sadrže do 4 gr dijetetskih vlakana, što je oko 14% preporučenog dnevnog unosa za žene i 9% za muškarce. Unos vlakana je veoma značajan za naš organizam, jer obezbeđuje bolju pokretljivost creva i sprečava konstipaciju, ali reguliše i nivo holesterola u krvi.
Madicinska istraživanja su rezultirala činjenicom da je mak veoma relaksirajuć za opuštanje mišića, smanjivanje grčeva u abdomenu, olakšavanje bolova kod iskašljavanja itd. Sastav ove biljke utiče na kompletan nervni sistem. Ispitivanjem benefita, utvrđeno je da utiče na smanjenje stresa, pozitivno deluje na žensku plodnost, smiruje upaljene afte u usnoj duplji, pomaže kod problema sa kvalitetom sna, smiruje svrab kod različitih pojava ekcema. Istraživanja koja su u toku, pokazuju da mak može da uspori razvoj multipla skleroze, da zaštiti kardiovaskularno zdravlje, reguliše nivo šećera u krvi i krvni pritisak, i da generalno deluje protivupalno na ceo organizam.
pobeda info
