Ovo “super – voće”, smatra se jednim od najzdravijih na svetu. Iako je poznata kao crna aronija, rezultati koji se njenom upotrebom postižu, daleko je od boje kojom se zove. Lekoviti spektar je ogroman, a zdravstvene prednosti skoro pa nesagledive. Po naučnim istraživanjima poreklo ove lekovite biljke, je sa tla istočnog dela Severne Amerike. Indijanci su plodove aronije sušili i najpre upotrebljavali kao hranu, a kasnije kao lek za lečenje mnogih bolesti. U ishrani, često su je mešali sa osušenim mesom i životinjskom mašću. Kao lek, aronija je korištena protiv želudačnih i crevnih tegoba. Osim plodova, severnoamerički Indijanci su koristili koru i listove u borbi za zaustavljanje krvarenja rana. Zbog svoje lepote i belih cvetova koji spadaju u jedne od najlepših na svetu, 1972. godine, crnoplodna aronija je dobila nagradu od Kraljevskog vrtlarskog udruženja u Engleskoj.
Na našim prostorima razlikujemo tri najpoznatije vrste: crnoplodna, Aronia melanocarpa, Aronia arbutifolia odnosno crvenoplodna aronija, i ljubičasto plodna, Aronia × prunifolia, koja se smatra hibridom ove dve, prethodno navedene.
Može se uzgajati i u kućnim uslovima. Plodovi aronije se beru krajem leta i početkom jeseni. Bobice možete jesti prerađene: u prahu, kao sok, vino, džem itd. Osušene ili zamrznute bobice možete odložiti za upotrebu u mesecima kad joj nije sezona. Kod nas je najpoznatija crna aronija ili sibirska borovnica jer izgledom podseća na ovo voće. Ovaj mali izdržljivi žbun podnosi i veoma niske temperature i može da naraste do 8 metara. Iako vodi poreklo iz severno-američkih predela, preneta je čak do Sibira. Bobice imaju debeli omotač veličine prečnika oko 1cm. Blago gorkog ukusa su. Nisu jestive u svežem stanju ali takve, koriste se u pripremi džemova, vina, sirupa, čajeva, likera itd. Plodovima se hrane i ptice, te se seme širi i putem njih i njihovog izmeta. Drvo aronije može da dostigne visinu između 1 do 6 metara. Oblikuje se u manji grm i bujnog je rasta.
Najčešće raste u močvarama i vlažnim šumama. Zbog sposobnosti da raste na vrlo niskim temperaturama ( pronađena je i na -47° C ) veoma je česta biljka u predelima (pored pomenutog Sibira), na teritoriji Finske i Švedske. Listovi su poređani naizmenično duž celog grma. Cvetovi imaju po pet latica i pet čašičnih listića. U jesen, menjaju boju iz zelenih u crvene nijanse. Oprašuju ih pčele i vetar. Bogat su izvor antioksidanasa i ima snažno protivupalno i antibakterijsko dejstvo. Upravo iz tog razloga, sibirska aronija se naširoko koristi kao lek za različite bolesti i stanja.
Aronija je veoma bogata antioksidantima, A i C vitaminom, ali i beta-karotenom i folatima. Samo 100gr aronije dnevno da unosite u organizam, čini 35% od preporučene neophodne doze C vitamina potrebne za celodnevno pravilno funkcionisanje organizma. Ova biljka je bogata i mineralima kao što su gvožđe, kalijum i mangan. Mnoga naučna istraživanja su dovela do zaključka da se upotrebom ove super bobice, stiče odbrambeni mehanizam protiv raznih neuroloških oboljenja, ćelija raka, raličitih upala, bakterijskih infekcija, dijabetesa.
Biljka ima veoma nizak nivo masti i kalorija. Kada pojedete 100 gr ovih bobica, uneli ste oko 50 kalorija. Obzirom da sadrži dijetetska vlakna, organizam duže drži sitim, što povoljno utiče na mršavljenje. Olakšava varenje hrane jer poboljšava njen protok kroz creva. Takođe, vlakna mogu da pomognu sa problemom konstipacije creva, sprečavanju dijareje, nadimanja, raznih želudačnih tegoba i grčeva. Kroz medicinska istraživanja koja su u toku, neprestano se otkrivaju novi benefiti konzumiranja aronije.
Utvrđeno je da je njihova količina antocijanina, direktno povezana sa smanjenjem rizika od nastanka raka debelog creva, jetre, pluća, dojke i mozga. Utiče na sprečavanje stvaranja slobodnih radikala i štiti zdrave ćelije u krvnoj plazmi i telu. Veoma korisna se pokazala u borbi organizma sa anemijom. Činjenica da je ova biljka bogata vitaminima i mineralima, stavlja je u sam vrh dodatne terapije značajne za poboljšanje krvne slike. Često se protiv anemije koristi u kombinaciji sa spanaćem.
Zahvaljujući antioksidansima, može da smanji oksidativni stres u mozgu, čime smanjujemo rizik za pojavu Alchajmerove bolesti i drugih kognitivnih poremećaja povezanih sa starenjem. Zbog velike količine vitamina C koji stimuliše stvaranje leukocita, ključna je komponenta kada je u pitanju proizvodnja kolagena. On je neophodan za obnovu tkiva, krvnih sudova, organa i samih ćelija, te bela krvna zrnca funkcionišu kao prva odbrana imuno sistema. Definitivno ova „super hrana“ je u samom vrhu upotrebe prirodnih lekova za odbranu i jačanje celokupnog zdravlja organizma.
Pored smanjivanja oksidativnog stresa u mozgu, ove bobice utiču i na smanjenje oksidativnog stresa u očima jer je veoma bogata jednim od najmoćnijih antioksidanasa, karotenima. Time se sprečava ili usporava razvoj katarakte i makularne degeneracije. Kada govorimo o zdravlju i izgledu naše kože, oksidativni stres utiče na nju tako što dovodi do bora, ožiljaka, hiperpigmentacije i staračkih pega. Funkcija antioksidanasa u aroniji je da spreče ove simptome starenja. Zbog svoje osobine da stežu, utiču na zatezanje kože. Imajući u vidu da je bogata vlaknima, konzumacija aronije direktno je povezana i sa regulacijom insulina koji pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi. Takođe, mnoga istraživanja pokazuju da ona ima direktan uticaj na sprečavanje gripa kao i bakterijske infekcije u respiratornom traktu i crevima. Zato predstavlja jednu od prvih preventivnih mera kada je sezona gripa i prehlada. Istraživanja su pokazala i primetan uticaj na zdravlje srca, jer bobice sadrže visok nivo kalijuma koji je vazodilatator i rasterećuje kardiovaskularni sistem. Opuštanjem krvnih sudova, povećava se protok krvi i krvni pritisak opada, što je veoma važno u sprečavanju šloga ili srčanog udara. Bobice su poznate po tome što poboljšavaju cirkulaciju krvi, smanjuju rizik od srčanih bolesti i jačaju krvne sudove. Zreli plodovi sadrže veliku količinu fenola čime se „dezinfikuje“ krvotok, telo, ali i normalizuje krvni pritisak. Uspešno sprečava grčeve u krvnim sudovima.
Pitanje koje većina ljudi postavlja, je koliko se sme uneti aronije na dnevnom nivou. Medicinska istraživanja daju objašnjenje da količina zavisi od telesne građe, ali da je oko 30 bobica dnevno sasvim dovoljno za osobu sa prosečnim vrednostima (kilogrami, masti itd), dok je preporuka da se najviše može popiti 3 šolje dnevno čaja od aronije. Takođe, nutricionisti preporučuju da se čisti matični sok najčešće konzumira ujutru, nakon buđenja, i obavezno pre doručka. Preporučena količina je mala, 0,03ml čaša. Možete je kombinovati i sa sokom od jabuke, ananasa ili pomorandže.
Nemoguće je pobrojati sve benefite koje dobijamo konzumacijom ove super bobice ali, izdvojili smo vam recept za pravljenje hladno ceđenog soka:
Sastojci: 2 kg zamrznutih bobica aronije, 1 kg šećera, 1 l vode i sveže ceđeni sok od 1 limuna
Priprema: Kuvajte vodu i šećer do ključanja. Dodajte zamrznute bobice aronije. Kuvajte dok smesa opet ne proključa, uz stalno mešanje. Ostavite na vatri još par minuta. Nakon toga, ostavite da se ohladi.
Ovako dobijenu tečnost procedite kroz gazu, a bobice iscedite presom. Kada i iz njih izvučete preostali sok, sve zajedno ponovo procedite kroz gazu. Ponovo stavite na vatru, i kuvajte dok ne proključa. U vreo sirup dodajte sok od limuna i dobro promešajte. Čuvajte sirup u staklenim flašama na tamnom i suvom mestu. Nakon otvaranja flaše, neophodno je da stoji u frižideru.
pobeda info
