Kod nas poznata kao biljka „hoću-neću“ i „voli me- ne voli me“, ova kosmopolitska vrsta raste na livadama i pašnjacima, zapuštenim zemljištima, poljima i putevima na rastresitom, humusnom, peskovitom tlu, bogatom azotom. Naziv iz naroda, u većini evropskih jezika imaju isto značenje – pastirska torbica, Capsella bursa pastoris, iliti Rusomača. Pored narodne medicine, rusomača zauzima i visoko mesto u oblasti moderne fitoterapije. Pripada porodici Brassicaceae, kao i srodne joj vrste, kupus, karfiol, ren itd. Ono što je karakteristično za ovu porodicu, jesu sumporna jedinjenja. Ona pored antibiotskih, imaju i preventivno dejstvo na razvoj malignih bolesti. Takođe, tokom istraživanja, došlo se do značajnih rezultata – pri njenoj upotrebi, može da dođe do zaustavljanja razvijanja raznih vrsta tumora.
Potiče iz Azije i Evrope tj. njihovih teritorija koje imaju umerenu klimu. Priprema se kao tinktura, čaj, kupka, a korisna je i u pravljenju obloga. Može da bude u tečnom obliku, u vidu kapi ili kao suvi ekstrakt, u kapsulama. Njeni jestivi listovi, koriste se kao dodatak raznim salatama. Češće je dvogodišnja nego jednogodišnja zeljasta biljka, i širom sveta je poznata kao jestiv korov. Ono što je kod nje specifično, to je da se zeleni plodovi i mlada biljka koriste u ishrani, a dok je u cvatu, koristi se u narodnoj medicini. Poznata je i pod nazivima devojačka trava, torbičak, tobočica, tarčužak, babine gnjide, gusumača, slepi korov, Jakova trava, poljska preslica, mačkino srce itd. Pored Evrope i Azije, rusomača je rasprostranjena širom sveta i spada u jednu od najčešćih divljih biljaka.
Capsella bursa pastoris ima snažan vretenasto spiralni koren. Klija gotovo tokom cele godine. Stabljika je uspravna, razgranata, i izrasta iz prizemne rozete. Može da dostigne visinu do pola metra. Ima usečene, prstaste listove koji su postavljeni na kratkim drškama. Listovi na stabljici su perasto raspoređeni, dlakavi su i nazubljeni. Na drškama, skupljeni u grozdove, nalaze se sitni cvetići bele boje. Naziv „pastirska torbica“, potiče upravo od izgleda ploda rusomače koji je trouglasto srcastog oblika, dužine između 7 – 9 milimetara. Semenke biljke se mogu zadržati u tlu više godina, a zadržati sposobnost klijanja čak i do 35 godina. Temperatura idealna za klijanje je između 2-5 °C. Kao lekoviti deo, koristi se nadzemni deo biljke, Bursae pastoris herba. Sakuplja se po suvom vremenu i suši u hladovini. Cveta u periodu od aprila do oktobra. Ima širok spektar delotvornosti. Pomaže kod zarastanja rana, zaustavljanja krvarenja i može ublažiti kontrakcije materice. Zbog toga je poznata i pod nazivom „devojačka trava“.
Seme rusomače, vodi poreklo još iz kamenog doba. U srednjem veku, koristila se kao čaj i tinktura koji blagotvorno deluju na ženske reproduktivne organe. U tom periodu, biljka je počela da se koristi i prilikom porođaja, jer znatno olakšava predporođajne bolove. Prvi put, detaljno je opisana tokom XV veka u delima o lekovitim biljkama. Kao biljka koja utiče na zaustavljanje krvarenja, preporučivana je kod prejakih i bolnih menstruacija, krvarenja iz nosa, rana i sl. U narednim vekovima, njena lekovitost je nepravedno sklonjena sa spiska lekovitih biljaka. Dobila je status korova. Tek u XIX veku, njena lekovita svojstva ponovo stavlja u fokus sveštenik, a kasnije i velnes guru, Sebastijan Knajp. On ističe pozitivne efekte upotrebe, i stavlja je u prve redove biljaka kojima se efikasno leče različiti problemi.
Rusomača se veoma često koristi kao začin u zemljama istoka. U Kini je poznata pod nazivom cicai (jìcài). Koristi se kao dodatak jelima sa pirinčem. Uzgaja se kao povrće i sadrži čak i do 100mg vitamina C i oko 7 mg A vitamina. U Japanu, ona je redovan sastojak tokom Festivala 7 biljaka, Nanakusa no sekku, koji se održava svakog 7. januara. Ovaj festival, organizuje se u čast zdravlja i dugovečnosti. Imajući u vidu da japanski narod spada u najdugovečnije i najzdravije nacije, isticanje značaja rusomače u tome, samo potvrđuje širok spektar njene lekovitosti.
Rusomača je bogata peptidima, te zbog svog hemostiptičkog dejstva, ima sposobnost da smanjuje i spoljno i unutrašnje krvarenje, smiruje razne upale i opekotine. Korisne materije kao što su flavonoidi, polipeptidi, holini, karotenoidi, acetilholini, histamin, glukozinolat, kao i vitamini A,B, C i K, čini ovu biljku savršenim sredstvom kod smirivanja upale hemoroida, krvarenja iz nosa, bolnih menstruacija, krvarenja iz debelog creva, raznih iritacija urinarnih organa, cistitisa i učestalog mokrenja.
Takođe, dokazano je i njeno protivupalno dejstvo, posebno kod hroničnih inflamacija i oksidativnog stresa. Pored toga, rusomača ima i reproduktivne, antikancerogene, hepatoprotektivne, kardiovaskularne i sedativne efekte. Njena osnovna namena jeste zaustavljanje svih vrsta krvarenja, ali spektar njenog lekovitog delovanja je znatno širi. Povoljno utiče na cirkulaciju, te se često koristi u sklopu terapije kod osoba koje imaju problema sa proširenim venama ili pate od sindroma teških nogu. Primenjuje se i kod regulacije pritiska, jer doprinosi normalizaciji vrednosti.
Ono po čemu se ova biljka najčešće ističe i u tekstovima i u naučnim radovima, gde ima najširu upotrebu, jeste zaustavljanje krvarenja iz materice. Prirodni monoamin, izveden iz aminokiseline tirozina, Tiramin, deluje na jačanje i uspostavljanje ritmičnog skupljanja muskulature materice, te se uz nadzor lekara, često koristi i kao sredstvo za olakšavanje porođaja.
Kada govorimo o spoljnoj upotrebi, rusomača se koristi za zaustavljanje krvarenja iz nosa ali i kod desni, kao tečnost za ispiranje. Aktivni sastojci biljke podstiču zarastanje rana i epitelizaciju. Njenom upotrebom, jačaju se mišići u smislu da im se utrljavanjem tinkture, može ojačati tonus, što se preporučuje kod oporavljanja od raznih lomova ekstremiteta, posebno nakon skidanja gipsa.
Veoma je velika pomoć dojiljama. Odvarom biljke, natapaju se maramice koje se stavljaju ispod grudi i donose osećaj olakšanja. Rusomača je veoma korisna i ženama koje ulaze u menopauzu jer njenom konzumacijom, može da se umiri pojačano lupanje srca i ojača srčani mišić. Takođe, deluje veoma povoljno i na smirivanje upale bešike.
Korišćenje rusomače se preporučuje isključivo uz nadzor vašeg lekara. Istraživanja lekovitog dejstva su još uvek u toku i usled nedostatka informacija o bezbednosti, ona se ne preporučuje deci mlađoj od 12 godina. Takođe, trudnice ne smeju koristiti ovu biljku, jer može da izazove kontrakcije materice. Upotreba nije preporučljiva ni kod osoba pod terapijom koja uključuje antikoagulanse, jer sadrži K vitamin, te može doći do neželjenih efekata. Prekomerna upotreba može da utiče na terapiju koja se primenjuje kod oboljenja štitne žlezde. Nije preporučena upotreba ni kod srčanih bolesnika.
Ova biljka se retko nalazi u proizvodima na našem tržištu jer ne postoji odgovarajući sistem doziranja za većinu upotreba. Iz ovog možemo zaključiti da nikako ne pripremate samostalno ovu biljku. Neka od neželjenih dejstava su i pospanost, kratah dah i proširene zenice.
Generalno, paralelna upotreba rusomače sa drugim lekovima mora biti uz dogovor i saglasnost sa lekarom. Evropska agencija za lekove preporučuje upotrebu rusomače kod menoragije tj. stanja produženog menstrualnog krvarenja, kod ublažavanja bolnih menstruacija – dismenoreje, za normalizaciju suviše visokog ili niskog pritiska i zarastanje rana koje krvare. Preobilno menstrualno krvarenje, hipermenoreja ima za posledicu gubljenja više od 80 ml krvi. Statistika govori da ovo stanje pogađa oko 20% ženske populacije što može izazvati ozbiljan oblik anemije i ugroziti kvalitet života žena.
