Komorač ili morač, anason, janež, slatki anis, rezen, kopar, potiče još iz antičkih vremena. Legenda kaže da su je rimski ratnici jeli kako bi ostali jaki i spremni za bitku. Danas vam pišemo o aromatičnoj začinskoj biljci koja potiče iz porodice štitarki. Latinski, Foeniculum vulgare, izvedeno je iz reči oeniculum, što u prevodu znači, mirisno seno. U pitanju je trajna i veoma otporna biljka. Poriče iz Sredozemlja. Odgovara joj topla, ne prevruća klima. Prvenstveno je rasprostranjena u Evropi, najviše u Italiji, Grčkoj, južnoj Francuskoj i Turskoj. Može se naći i u severnoafričkim zemljama. Raste u primorskim krajevima, uz ivice njiva i kamenjarima. Za gajenje, zahteva duboko uzorano zemljište.
Komorač cveta u julu i avgustu. Dostiže visinu i do 120 cm. Koren je vretenast, i žute boje. Stablo je veoma razgranato sa duguljatim, višestruko izdeljenim listovima. Najčešće podsećaju na paperjaste iglice, dlakavi su i tanki. Ono što je specifično kod ove biljke, na kraju stabljike, nalazi se cvetna glavica koja izgledom podseća na obrnuti kišobran. Cvetovi su žute boje. Seme je slatkog, intenzivnog ukusa, jer sadrži specifična esencijalna ulja, i veoma je prijatnog mirisa. Mogu biti pljosnatog i ovalnog oblika, mala su, i najčešće se koriste kao začin. Pored lekovite svrhe, upotreba komorača u kulinarstvu, ima širok spektar.
Prilikom kupovine, morate imati u vidu da je znak dobrog kvaliteta komorača, bela ili bledo zelena lukovica. Ona treba da bude čvrsta, i da mirisom podceća na anis. Ne sme da ima znakove oštećenja i truljenja. Stabljike takođe treba da budu čvrste, a listovi sveži. Prilikom kupovine, birajte manje lukovice i obavezno izbegavajte primerke koji imaju cvetove na stabljikama, jer to znači da je prezreo, i nećete ga moći iskoristiti u punom kapacitetu.
Foeniculum vulgare, smatra se jednom od najstarijih lekovitih biljaka, koju su koristili Egipćani, Grci i Rimljani. U antici, ali i u azijskim delovima planete, komorač je bio veoma cenjen što zbog svog ukusa i mirisa koji je najsličniji anisu, ali i zbog lekovitih svojstava. Rimljani su jeli skoro svaki deo ove biljke, listove, koren i semenke. Koristili su ih kao dodatak hlebu i salatama. U Srednjem veku, komorač je najviše upotrebljavan kao sredstvo za rasterivanje insekata. Postojalo je i verovanje da se njime plaše veštice, te je u dane obeležavanja Ivanjdana, biljka kačena na ulazna vrata. Stavljan je čak i u ključaonice, kako zlo ne bi moglo da uđe u kuću. U kineskoj medicini, upotrebljavan je za razne bolesti, od ublažavanja problema izazvanih zapušenjem disajnih puteva, do povećanja protoka majčinog mleka. Na Balkanskom poluostrvu, najčešće je korišten kao lek za rešavanje tegoba sa probavom, i za sprečavanje prehlade. Takođe, u narodnoj medicini, upotrebljavan je u terapiji lečenja različitih očnih upala.
Najlekovitijim se smatra koren koji se skuplja od polovine marta do kraja aprila. Nadzemni deo biljke, može se brati tokom čitavog leta. Medicinska istraživanja su pokazala rezultate upotrebe komorača kod smanjivanja raznih upala, ali i njegovu veliku učinkovitost u sprečavanju razvoja kancerogenih ćelija. Njemu srodne vrste poznate kod nas su kim, anis i celer.
Aromatičan miris i ukus ploda komorača, potiče od esencijalnih ulja. Sadrži i šećer i soli. Energetska vrednost 100gr ove biljke iznosi 31kcal. Od toga deo čine belančevine, masti i ugljeni hidrati. Sadrži i razna dijetetska vlakna. Odličan je izvor kalijuma, mangana, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa, fosfora, cinka i bakra, ali i C vitamina, kao i širok kompleks B vitamina. C vitamin je snažan antioksidans koji ima sposobnost da neutralizuje štetno delovanje slobodnih radikala, čime se sprečava ili bar ublažava pojava osteoartritisa i reumatoidnog artritisa. Pokazao se odličnim i prilikom upotrebe kod odojčadi koja imaju smetnje pri varenju. Moćno je sredstvo za olakšanje iscrpljenih mišića, jer smanjuje napetost i bolove u zglobovima. Odličan je izvor dijetetskih vlakana koja pomažu u pravilnoj funkciji creva.
Kao izvrstan izvor kalijuma, može da pomogne kod snižavanja visokog krvnog pritiska i time spreči potencijalni srčani ili moždani udar. Seme i koren komorača, najčešće se koriste kao sastavni delovi čajeva za čišćenje organizma. Eterično ulje se dobija destilacijom iz semena, a služi za lečenje bolova u grlu. Preporučuje se uzimanje sa vodom i šećerom. Ova biljka, kada je reč o spoljnoj upotrebi, deo je različitih antireumatskih ulja za masažu.
Generalno pojačava rad ćelija, zaustavlja razmnožavanje mikroorganizama, utiče na nervni sistem, deluje smirujuće i opuštajuće u stanju povećanog stresa. Seme komorača utiče i na razbijanje kamena u bubregu. Ono može i da se žvaće, i na taj način otklanja neprijatan zadah. Čest je sastojak u proizvodnji pasti za zube zbog svog antiinflamatornog i antimikrobnog svojstva. Koristi se i kao sastojak u lekovima za rešavanje problema konstipacije creva, grčeva, digestivnog trakta i želudačne kiseline. Često se koristi i u proizvodima namenjenih za gubljenje kilograma, jer smanjuje apetit i ubrzava metabolizam.
Kada govorimo o upotrebi komorača u kulinarstvu, svi delovi biljke se koriste. Nožem se reže dno lukovice i stabljika, pri čemu se odstranjuju spoljni listovi. Ispiraju se vodom, a potom seku po potrebi. Najčešće se lukovica seče po dužini na kriške, jer se uglavnom koristi za dinstanje. Na tanke pločice sečete kada ga dodajete u salatu. Listovi daju specifičnu aromu i dodaju se u jela sa ribom. Od lukovice se može pripremati i krem supa, dok se pire i neka druga jela, spremaju u kombinaciji sa španatom, patlidžanom i paradajzom. Najveći benefit, dobija se služenjem svežeg komorača. Sveži listovi se koriste prilikom pravljenja raznih umaka na bazi majoneza, slatkih preliva i nadeva, dok se seme koristi za pravljenje mesnih jela, slatkih kolača i hleba. U Grčkoj i Severnoj Makedoniji, komorač je obavezni sastojak nacionalnih žestokih alkoholnih pića. U našim krajevima, koristi se u pravljenu travarica.
Imajući u vidu ovako širok spektar upotrebe komorača, kada govorimo o lekovitosti, ipak je neophodna konsultacija sa lekarom. Ljudi koji su alergični na šargarepu, celer i crni pelin, mogu imati lošu reakciju organizma na ovu biljku. Obzirom da deluje slično kao estrogen, može da dovede do pogoršanja stanja kod bolesti kao što su rak dojke, rak materice, rak jajnika, endometrioza i miomi na materici. Svakodnevna, redovna upotreba nije preporučljiva. Konzumacija ove biljke se preporučuje s vremena na vreme, naravno uz konsultaciju sa lekarom.
Predlažemo tri načina na koji možete koristiti čaj od komorača:
Za kašalj i bronhitis: Pomešajte po 25 g listova belog i crnog sleza, i isto toliko komorača. Iz ove mešavine, uzmite jednu supenu kašiku, i prelijte sa 2 dl ključale vode. Poklopite i ostavite 5 minuta. Nakon toga, procedite i čaj je spreman. Preporuka doze je da ga možete piti 4 do 5 puta na dan.
Kod smetnji rada organa za varenje: Pomešajte po 20g komorača, anisa i kima (prethodno ih isitnite u avanu). Prelijte ključalom vodom, i ostavite 2-3 sata u poklopljenoj posudi. Ovako pripremljen čaj pije se pre obroka.
Čaj za mršavljenje, ili kao dopuna dijeti: Uzmite po 30g cveta hajdučice, kantriona i komorača. Sve isitnite u avanu i promešajte. Iz ove mešavine, uzmite 3 supene kašike. Kuvajte 10min u 500ml vode. Kada se prohladi, čaj procedite. Pije se 3 puta na dan, posle jela.
pobeda info
