U narodnoj medicini poznat kao preslica, konjski rep,vrtenika, barska jela, cinkrot, štukavac, vošće, konjorep, gajdica, kreš itd. Spada u jednu od najstarijih biljaka na planeti. Fosili ove biljke, pronađeni su analizom naftnih derivata starih preko 350 miliona godina. Pripada porodici Equisetaceae, a kao lekoviti deo, koristi se njen nadzemni deo, Equiseti arvensis herba.
Rastavić, Equisetum arvense, je kosmopolitska vrsta. Odgovaraju joj vlažna i močvarna mesta. Može se naći i pored obala reka i potoka. Raste na neobrađenom zemljištu i peskovitim livadama, njivama i močvarama, kiselim i vlažnim podlogama, i obodima šuma. Ima je na svim kontinentima osim u Australiji.
Istorija rastavića kao leka, seže do duboko u prošlost ljudske civilizacije. Fosilni ostaci, pronađeni su prilikom arheoloških istraživanja praljudskih naseobina. Smatra se da je prvobitno korišten za poliranje drveta i metala. Njegova lekovita svojstva, u znatnoj meri umiruju simptome kašlja, utiču i na smanjenje krvarenja, a pospešuju i lučenje mokraće. Lekovita svojstva, opisana su u antičkim spisima Plinija Starijeg i Dioskorida. Antički lekar (Diosorid), isticao je ovu biljku i njena lekovita svojstva posebno kod lečenja raznih plućnih bolesti, ali i za izbacivanje viška vode iz organizma. Vezivana je i za običaj uplitanja njenih stabljika u konjske repove, kako bi se životinja zaštitila od insekata.
U XVII veku, korišten je za lečenje rana, ublažavanje tegoba kod pacijenata koji imaju kamen u bubregu, ali i za druga različita obolenja i upale kože. U ajurvedskoj medicini, upotrebljava se za lečenje problema urinarnog trakta. Američki Indijanci primenjivali su rastavić kao melem za zarastanje preloma kostiju, i kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja (kada su u pitanju otvorene rane). Korišten je takođe i za lečenje različitih bolesti bubrega.
Ova zeljasta biljka može da dostigne visinu do 40cm. Plodne stabljike sa cvetnim klasom imaju spore na vrhu, i nisu korisne za lečenje. Iz podzemnog stabla, rastu mlade stabljike žuto crvenkaste boje. Člankovita, uspravna i šuplja, podceća na mali bor. Iz njenih pršljenova, rastu mnogobrojni listovi svetlo zelene boje. Upravo zbog svog izgleda, dobila je naziv konjski rep. Spore dozrevaju u martu i aprilu.
Ono na šta treba skrenuti posebnu pažnju jeste da je prilikom branja neophodna opreznost, kako se ne bi pomešala sa nekom sličnom vrstom. Nadzemni seo biljke je dobro razvijen, i bere se od maja do septembra. Koriste se zelene stabljike bez cvetnih klasova. Grane su im okrenute na gore. Ukoliko listovi vise ili su u vodoravnom položaju, onda nije u pitanju rastavić. Stoga je neophodna opreznost prilikom branja. Rastavić se najčešće koristi u obliku tinktura, kapsula i čaja.
Equiseti herba, odnosno nadzemni delovi rastavića su bogati mnogim lekovitim sastojcima od kojih su veoma važni minerali: silicijum, mangan, fosfor, sumpor, kalcijum, kalijum i gvožđe. Biljka je bogata i vitaminima C i E, kao i etarskim uljem. Nadzemni deo poljskog rastavića, bogat je silicijumom. On je neophodan za funkcionisanje endokrinih žlezda, a najviše ih ima u limfnim čvorovima. Konzumiranjem rastavića, potpomažemo obnavljanju vezivnih tkiva pluća. Infuz i dekokt se čak koriste i za ublažavanje simptoma kod pacijenata koji boluju od tuberkuloze.
Pre nego što su se pojavili razni farmaceutski proizvodi, upotreba rastavića bila je obavezna kod lečenja plućnih bolesti, tuberkuloze, krvarenja iz pluća, kao i hroničnog bronhitisa. Poznata je njena učinkovitost i kod problema noćnog znojenja. Poboljšava krvnu sliku, samim tim aktivira i pojačan apetit.
U narodnoj medicini, korišten je u borbi sa bubrežnim bolestima i lečenju različitih cista, za ublažavanje bolova kod bolesnika sa osteoporozom i osteoartritisom, protiv upala tetiva, kao i za ublažavanje bolova u zglobovima.
Veoma efikasan se pokazao i kod rešavanja problema kada su u pitanju kožne bolesti. Ublažavanje svraba, otklanjanje krasta, zarastanje rana, zaceljenje različitih ekcema. Sve su to stanja gde je upotreba rastavića od davnina bila podrazumevajuća. Tradicionalno se koristi i kod problema sa varenjem ali i kao diuretik. U različitim istraživanjima, pokazao je izuzetne rezultate kada se koristi kao pomoćno sredstvo za oporavak jetre, posebno usled bolesti kao što je hepatitis.
Upotrebu rastavića preporučuje i Evropska Medicinska Agencija kod lečenja lakših oblika urinarnih problema. Klinička ispitivanja utvrdila su i njegovu efikasnost u povećanju pokretljivosti zglobova, posebno kod pacijenata sa reumatskim bolestima. Po istom principu, rastavić koriste i profesionalni sportisti, jer konzumacija ekstrakta rastavića može u velikoj meri poboljšati elastičnost tetiva. Ekstrakt pozitivno deluje na jačanje kose i noktiju, a neka naučna ispitivanja utvrdila su i pozitivne efekte kod osoba koje imaju problem psorijaze.
Kao antioksidans, rastavić deluje zaštitno na tkivo jetre. Izvedeni su mnogi ogledi u svrhu najbolje upotrebe rastavića, u kojima je dokazano da ekstrakt deluje veoma umirujuće na upalne procese. Doprinosi i regulisanju nivoa šećera u krvi. Povoljno utiče i na kognitivne funkcije i bolje pamćenje.
Terapeutski pozitivan efekat rastavića, podrazumeva višenedeljnu ili višemesečnu upotrebu u kontinuitetu. Ima efekat detoksikacije, i pomaže u otklanjanju olova iz organizma.
Različiti preparati u kombinaciji sa ovom biljkom, imaju regenerativno, diuretičko, antigungalno, holeretično, antidijabetičko, detoksikacijsko, antimikrobno i antiinflamatorno dejstvo. Kardiotonična svojstva rastavića, koriste se pri lečenju hipertenzije, srčane insuficijencije, nekih srčanih bolesti i arteroskleroze.
Rastavić pomaže i kod procesa mršavljenja, jer u svom sastavu ima antioksidante, kao i antiinflamatorne, detoksikacione supstance i diuretike, poput flavonoida i kafeinske kiseline, koje pomažu u sagorevanju lokalizovanih masti. Pomažu u eliminaciji tečnosti koje mogu da izazovu prekomerno gojenje. Pored toga, kofeinska kiselina ima termogeni efekat, koji pomaže u ubrzavanju metabolizma i sagorevanju masti, što na kraju dovodi do gubitka težine.
Kada govorimo o neželjenim efektima upotrebe rastavića, zbog njegovog diuretičkog dejstva, savetuje se dodatna opreznost ukoliko se koristi istovremeno sa sintetičkim diureticima. Takođe, poseban oprez se savetuje pacijentima koji koriste lekove koji sadrže glikozide digitalisa. Upotreba se ne preporučuje kod pacijenata sa edemom nastalim usled bolesti bubrega ili srca.
Dugotrajna upotreba se ne preporučuje, jer biljka poseduje enzim koji razlaže vitamin B, i to može rezultirati smanjenju koncentracije ovog vitamina u organizmu. Takođe, može da utiče i na količinu litijuma u organizmu, te nije preporučljiv kod ljudi koji uzimaju suplemente na bazi litijuma. Pri konzumaciji suplemenata na bazi rastavića, osobe sa dijabetesom moraju da obrate posebnu pažnju na količinu ove biljke, jer neoprezna upotreba može da dovede do smanjenja nivoa šećera u krvi.
Pravilan način na koji spremamo čaj od rastavića je taj da se šaka usitnjee biljke prelije sa 2 ili 3 čaše vrele vode. Ostavi se da odstoji 15 minuta. Nakon toga ga možete konzumirati. Ovako napravljen čaj možete koristiti i za kosu, kožu i nokte.
