Kada prođete kroz pijace i ugledate povrće braonkasto crne boje, rogobatnog izgleda, nemojte ga preskočiti. Ova višegodišnja zeljasta biljka, kod nas je potpuno neopravdano zanemarena, iako obiluje hranljivim nutritijentima neophodnim za naše zdravlje. Njena lekovitost obuhvata širok spektar sprečavanja simptoma različitih bolesti, a pored toga, veoma korisna namirnica je i u kulinarstvu. Danas vam pišemo najvažnije činjenice o Scorzonera hispanica, crnom korenu. Potiče iz porodice glavočika, Asteraceae. Njen latinski naziv, potiče od španske reči, escorzon, što znači gušter ili otrovna zmija, aludirajući da se u prošlosti koren koristio protiv ujeda zmije. Kod nas, travari ga zovu i crni turovac. Stanište ove biljke, skoncentrisano je u južnoj Evropi.
Scorzonera hispanica je samonikla biljka. Danas sekod nas gotovo i ne koristi, iako obiluje mineralima i vitaminima, dok je u Srednjem veku bila veoma poštovana zbog svog lekovitog dejstva. Prvenstveno su ga koristili Grci i Rimljani, a tek od XVI veka, počinje plantažno da se gaji. Tada je upotrebljavan kao lek za smirivanje želuca, lečenje epilepsije, prehlada i kao prirodni anestetik, a zbog svog dejstva da neutrališe ujed zmije, dobila je i naziv, zmijski koren. Po istorijskim spisima, potiče iz Španije. U današnje vreme, najveći proizvođači crnog korena su Nemačka, Belgija i Holandija. U Belgiji se proizvodi na 1500 ha, Holandiji na 450 ha, i u Francuskoj na 1.200 ha. Crni koren se koristio i u vreme Aleksandra Velikog, i bio je poslastica na kraljevskom meniju. Tibetanski sveštenici još uvek u strogoj tajnosti drže tajne lečenja ovom biljkom. Prve studije o lekovitosti, urađene su početkom XX veka, a ruski biolog Simbirtcev, tokom raznih eksperimenata, došao je do zaključka da je ova biljka lekovitija od žen šena. U ostalim evropskim zemljama, gaji se u manjim količinama, uglavnom u prigradskim gazdinstvima, i namenjen je za upotrebu u svežem stanju.
Crni koren može da dostigne visinu do 120 cm. Raste prilično sporo, jer je potrebno oko 120 dana da bi narastao do 30 cm. Vadi se u kasnu jesen ili rano proleće. Može da se vadi i u zimskom periodu pod uslovom da zemlja nije smrznuta. Dosta je krt, pa prilikom vađenja, treba obratiti pažnju kako bi se izbeglo njegovo lomljenje. Stabljika je pri vrhu razgranata. Vretenast koren je iznutra bele boje, a spolja crne. Sočan i mesnat, prebogat je inulinom, a može da bude dugačak do 30 cm. Listovi su kopljastog, zaoštrenog oblika i skupljeni su u rozetu. Na vrhu stabljike, nalaze se cvetovi koji su žute boje i dvopolni. Plod je dužine oko 15 milimetara. Razmnožava se putem semena, te se može gajiti kao povrtlarska kultura. U jednom gramu, može da bude do 100 semenki. Seme čuva klijavost samo 12 meseci, i veoma je osetljivo.Cveta u periodu od juna do avgusta.
Voli svetla i sunčana mesta, pa se najčešće može naći na livadama, travnjacima i u šumama. Dobro podnosi hladnoću. Ono što mu ne prija za razvoj, je prekomerna vlažnost zemljišta. Ne podnosi ni stajaću vodu. U uslovima suše, ima sposobnost da odbaci lišće, i uđe u fazu mirovanja. Najbolje uspeva ako se gaji na rastresitom, obrađenom i humusno bogatom zemljištu. Ovo je dvogodišnja kultura, ali se gaji kao jednogodišnja. Jestivi deo biljke su mladi listovi i koren. Može da se jede sirov, ili da se uz termičku obradu, od njega pravi varivo. Listovi se najčešće koriste u pripremanju salata. Ukus crnog korena je sličan špargli, i priprema se na isti način.
Crni koren nije kalorična biljka, pa se često koristi i u procesu mršavljenja. 100 grama mesnatog korena sadrži samo 73 kcal. Takođe, 100 grama zadovoljava 20% od ukupne dnevne potrebe za manganom i gvožđem, 9% za tiaminom i 10% za kalijumom. Iako je dobra za jačanje celog organizma, retko koje domaćinstvo u današnje vreme ga koristi.
Imajući u vidu da je jedan od najboljih prirodnih izvora inulina, blagotvoran je za dijabetičare. Takođe, sadrži folnu kiselinu koja je izuzetno važna za trudnice, gvožđe, tianim i kalijum, a obiluje i C i B1 vitaminima. Pomaže procesu varenja, poboljšava funkciju štitne žlezde, podstiče rast kose, povoljno utiče na plodnost kod žena.
Kao izvor tiamina, ima veliku ulogu u održavanju našeg organizma zdravim. Bez njega, mišićni i nervni sistem ne mogu pravilno funkcionisati. Takođe, tiamin je uključen u metabolizam ugljenih hidrata kao i proizvodnju hlorovodonične kiseline u želucu. Kada govorimo o benefitu podsticanja rasta kose, ova biljka obiluje gvožđem i bakrom, što direktno može uticati na gustinu kose. Kada govorimo o blagodetima na ljudsko vlasište, dokazano je da ova biljka utiče na obezbeđivanje kiseonika, dok gvožđe održava zdravlje i gustoću kose. Takođe, velike količine bakra u crnom korenu deluju kao stimulator na njen rast. Smatra se da pored jačanja, utiče i na sprečavanje pojave sedih. Pored gvožđa ii bakra, koren je bogat C vitaminom koji je neophodan za sintezu kolagena. On takođe pomaže u jačanju folikula dlake. Zaključak koji možemo izvesti je, da ova biljka preventivno utiče na starenje kože, što je veoma važno imajući u vidu da je koža organ koji čini najveći deo čovekovog organizma.
Crni koren se vekovima koristi za lečenje različitih oboljenja. Već smo napomenuli njegovo blagotvorno dejstvo kod dijabetičara. Jedno naučno istraživanje je obuhvatalo 49 žena sa dijabetesom tipa 2, koje su tokom 2 meseca uzimali 10 grama crnog korena dnevno. Rezultat je bio smanjenje nivoa šećera u krvi. Pritom, smanjila se i štetna aktivnost oksidativnog stresa, a povećala otpornost organizma na delovanje slobodnih radikala.
Kalijum pomaže u održanju kostiju zdravim, ali i smanjivanju rizika od osteoporoze. Ovaj mikronutrijent je nužan za pravilnu mišićnu funkciju, regulaciju krvnog pritiska, ali i pravilnih srčanih otkucaja. Kao bogat izvor mangana, utiče na pravilan rad štitne žlezde, i pravilno funkcionisanje celokupnog metabolizma čoveka. Manjak mangana, može da prouzrokuje opštu slabost, probleme u rastu, i pojedine mane pri porođajima.
U svetu fitoterapije, crni koren je veoma zastupljen. U prilog tome govore brojna istraživanja koja su potvrdila da koren sadrži oko 20% polisaharida inulina koji snižava nivo šećera u krvi i pospešuje razmnožavanje anaerobnih bakterija u debelom crevu, te se na taj način smanjuje koncentracija loših bakterija koje prouzrokuju konstipaciju creva. Pospešuje izlučivanje mokraće, te je njegova upotreba preporučena i kod lečenja bubrežnih bolesnika, jer ova biljka obiluje i cinkom, koji sam po sebi podstiče funkciju čišćenja organizma.
Predlažemo dva načina upotrebe crnog korena:
Čaj za dijabetičare
Priprema: ogulite crni koren i sitno iseckajte. Na dve kašike smese, sipajte 2 dl vode. Kuvajte 15 minuta na laganoj vatri, a nakon toga ostavite da odstoji 45 minuta. Procedite, i pijte pola šolje 3 puta dnevno.
Oblog protiv reume
Priprema: ogulite crni koren i sitno narendajte. Tako pripremljenu smesu sipajte u litar domaće rakije i zatvorite. Ostavite da odstoji nedelju dana na tamnom mestu. Povremeno mućkajte. Koristite tako što na gazu ili neki pamučni materijal sipate malo napravljene tečnosti, i njome previjte bolne zglobove. Ovakvi oblozi se koriste za ublažavanje bola u zglobovima kod reumatizma i artritisa.
pobeda info
