„Ništa ne govori bolje o čoveku, nego njegov odnos prema starijima“.
Pre više od tri decenije, tačnije decembra 1990. godine, svet je odlučio da ne okreće leđa starijoj populaciji i da ozvaniči njihov dan. Generalna skupština Ujedinjenih nacije, proglasila je, pre 34 godine, 1. oktobar za Međunarodni dan starijih osoba.
Kako u Srbiji, tako i u drugim državama, na današnji dan pokušavamo na razne načine da skrenemo pažnju na aktuelno stanje, probleme i izazove starenja nacije, kao i da aktuelnoj grupaciji starijih ljudi ukažemo malo više pažnje i priredimo više radosti, nego što to činimo svakodnevno.
Većina onih koji se bave starijima i starenjem na svoj način, počev od lokalnih samouprava, do nadležnih institucija i volonterskih organizacija, danas će obeležiti ovaj dan, brojim priredbama, organizovanim besplatnim zdravstvenim pregledima i podizanjem glasa u javnosti o značaju generacije trećeg doba.
Tema ovogodišnjeg 34. Međunarodnog dana starijih osoba je, Dostojanstveno starenje: važnost jačanja sistema nege i podrške za starije osobe širom sveta.
Iz Ujedinjenin nacija poručuju da će ovogodišnji događaj okupiti stručnjake koji će razgovarati o politikama, zakonima i praksi koje jačaju sisteme brige i podrške za starije osobe. Takođe, godinama se ističe da je starenje stanovništva globalni trend koji preoblikuje društvo širom sveta. Očekivani životni vek pri rođenju sada premašuje 75 godina u polovina zemalja sveta, što je 25 godina duže nego 1950. godine. Predviđa se da će do 2030. godine starije osobe nadmašiti broj mladih na globalnom nivou, a ovo povećanje je najbrže u zemljama u razvoju.
Neophodno je imati na umu da je starenje stanovništva prirodan, postepen i neizbežan proces. Često se ljudi plaše starosti. Međutim, sa pomeranjem granice životne dobi “treće doba” se sve manje naziva “jesen života”, već novim početkom. Ljudski vek se produžio, žene i dalje brže stare, ali žive duže. Izraz koji se sve češće čuje–treće doba, mnogi smatraju “zlatnim godinama” odraslog doba. Generalno se definiše kao raspon između odlaska u penziju i početka fizički, emotivnih I kognitivnih ograničenja. Na individualnom nivou, „treće doba“ može trajati nekoliko godina, ali čak i dve I više decenija.
Postoje stereotipi da su ljudi trećeg doba beskorisni, senilni i da više nisu u stanju da idu u korak sa promenama u društvu. Činjenica je da naše bake, deke, komšije, više nisu vispreni, ali da su i te kako korisni. Stariji ljudi u Srbiji imaju tedenciju da budu zdraviji, obrazovaniji, aktivniji od prethodnih generacija. Žele da žive samostalno, da usvajaju nova znanja i da budu korisni za naše društvo. Oni žele da budu aktivni deo zajednice i podele svoja bogata iskustva sa drugima. Zadatak države, a i društva je da stanu iza njih i da im omoguće da učestvuju u društvenom životu.
Srbija je svrstana među najstarije nacije u Evropi. Skoro svaka peta osoba, odnosno više od 1.400.000 ljudi u Srbiji ima više od 65 godina. Prosečna starost stanovništva Srbije iznosi 43,8 godina.
Pored pomaka u odnosu prema starijim osobama i dalje je prisutna diskriminacija. Svi ćemo jednog dana ostariti, a to smo izgleda zaboravili. Diskriminacija je svakodnevna, od nipodaštavanja zbog godina, pa do ozbiljnih problema koje mogu da se reše sistemski.
Pomozimo starijoj generaciji, budimo primer omladini kako se ophodi prema starijima, kako bi sutra, oni nama bili od pomoći. U godinama „trećeg doba“ smanjuje se samopoštovanje, raste osećaj beskorisnosti i slično. Njima mnogo znači razgovor, te stoga pomozimo da svakog dana, a ne samo na Međunarodni dan starijih osoba, oni uživaju u svakom novom danu.
Pobeda – info
