Kralj Irod je bio ogorčen kada je čuo da se drevno proročanstvo o rođenju Mesije i budućeg kralja Jevreja u njegovoj zemlji obistinilo. Pošto nije znao kako da pronađe bebu Isusa, naredio je svojim vojnicima da pronađu i pobiju svu decu mlađu od dve godine, kako bi bio zaštićen od svog potencijalnog neprijatelja. Upozoren od anđela na predstojeću nesreću, Josif je sa Marijom i tek rođenim Isusom krenuo put Egipta. Razdaljina je bila duga, a ljudi su se plašili stranaca, tako da niko nije želeo da im pomogne, niti da im ponudi sklonište, čak ni vodu.
Jednom tokom putovanja, Marija je jako ožednela, bebu je trebalo podojiti, a i magarca je takođe trebalo napojiti, pa se Marija sa Isusom zaustavila pored puta, dok je Josif otišao u najbliže selo da im donese vodu za piće. Odjednom, Marija je u strahu začula povike i približavanje buke konjskih kopita… to su bili Irodovi vojnici, a u blizini nije bilo pećine ili drveta gde bi se mogla sakriti.
Videvši u blizini ružin grm u cvetu, Marija ju je zamolila za zaštitu, ali je ruža ponosno odbila da joj ponudi bilo kakvu pomoć, da ne bi bila u opasnosti da je vojnici zgnječe. Veruje se da su od tada, ružine grane pokrivene trnjem. Marija je požurila do obližnjeg žbuna karanfilića po pomoć, jer je na njemu bilo puno cvetova koji bi mogli sakriti nju i dete, ali je i karanfilić odbio molbu izgovorom da je previše zauzet cvetanjem. Veruje se da od tada karanfilić ima cvetove neprijatnog mirisa. Jedini grm kome se još mogla obratiti je bila žalfija. Ljubazna i saosećajna na Marijinu molbu da sakrije nju i bebu, žalfija je spremno procvetala i stvorila siguran štit za mladu majku sa detetom. Vojnici su projahali pored njih, ništa ne sluteći. Kada je opasnost prošla, zahvalna Marija se žalfijinom grmu obratila sledećim rečima:
„Od sada do večnosti bićeš poštovana od ljudskog roda. Dajem ti moć da lečiš ljude od svih bolesti. Sačuvaj ih od smrti, kao što si nas danas sačuvala“
Od tog vremena, biljka žalfije se smatra svetom, i veruje se da poseduje mnoge lekovite moći.
Legenda o žalfijinom grmu
Jedna od najstarijih lekovitih biljaka, poznata pod nazivom beli džiger, žavbej, janovdenče, pelim, crni kaloper, šavlija, vrtni žajbel itd., u našem narodu, najpoznatija je pod imenom žalfija. Latinski naziv, Salvia officinalis, potiče od lat. reči salvare što znači, izlečiti / spasiti i officinalis koja u prevodu znači, koji se koristi. Pripada familiji Lamiaceae, i višegodišnja je biljka. U zavisnosti od područja na kom raste, stekla je brojne nazive. U Hercegovini i Crnoj Gori, ova medonosna biljka se najčešće naziva pelim, u severnom Primorju, kuš, a u srednjoj Dalmaciji, kadulja. Samonikla žalfija raste kao grm na kamenitim podlogama Mediterana, u celoj Evropi, Severnoj Americi, Južnoj Africi i Aziji. U severnu Evropu, preneta je tokom ranog perioda Srednjeg veka zahvaljujući monasima koji su je uzgajali u manastirskim vrtovima. Veoma dobro podnosi sušnu klimu. U prirodnim staništima Srbije, žalfija se može naći samo u Sićevačkoj klisuri.
O žalfiji postoje istorijski zapisi kod svih antičkih pisaca. Egipćani i Rimljani su je upotrebljavali za lečenje mnogih bolesti. Koliko je bila važna, dokazuju spisi u kojima je opisano poštovanje posebog rituala prilikom njenog branja. Berba se obavljala bez upotrebe bilo kakvog alata, a korištena je, u to vreme, za lečenje neplodnosti. Poznati nemački lekar i botaničar, Hijeronimus Bok, autor dela, Knjiga o biljkama, klasifikovao je preko 700 lekovitih vrsta 1539. godine, kada je istakao značaj žalfije rečima: „ Od svih biljaka, jedva da postoji biljka vrednija od žalfije, jer ona služi kao lek siromašnima i bogatima“…
Stablo žalfije dostiže visinu do 90 cm. Cvetovi su raznobojni, mogu biti plavo ljubičasti i ružičasti. Imaju oblik klasa. Listovi su dlakavi, srebrno zelene boje. Biljka ima veoma svojstven miris i aromu. Od žalfije se koristi samo list (najlekovitiji je u vreme cvetanja), i njegovo mirisno etarsko ulje. Bere se, suši i čuva. Koren joj je veoma jak. Donji delovi stabljike su drvenasti, a gornji zeljasti. Cveta od maja do juna.
Žalfija je vekovima upotrebljavana protiv znojenja kod osoba obolelih od tuberkuloze, jer sprečava prekomerno lučenje lojih žlezda. Do perioda otkrića antibiotika, koristila se i u kombinaciji sa drugim biljkama u cilju celokupnog jačanja organizma. Konzumacija čaja, uspešno doprinosi poboljšanju varenja, a u slučaju stomačnih bolova, pokazala se kao veoma efikasno sredstvo za njihovo neutralisanje. Smanjuje upalu želuca i creva, mokraćnih kanala, žučne kese, bešike i jetre. Koristi se i za zaustavljanje dijareje i povraćanja. Pokazala se uspešnom u regulisanju menstrualnog ciklusa, kao i uspostavljanju ravnoteže kada govorimo o naletima talasa vrućine kod menopauze. Upala desni, grla i dezinfekcija rana, podrazumeva upotrebu žalfije i u današnje savremeno doba.
Veoma efikasno deluje i kod snižavanja povišene temperature, u slučaju vrtoglavice i regulisanja niskog krvnog pritiska tj. hipotenzije. U narodnoj medicini žalfija se koristila i za čišćenje gnojnih rana kao oblog, u cilju bržeg zarastanja. Kupke od ove biljke se i danas koriste prilikom lečenja ekcema i krasta.
Žalfija je veoma bogata vitaminima A, B, i K, kao i mineralima ( gvožđe, riboflavin, magnezijum i kalcijum). Može da se koristi i kao venotonik, jer deluje na vensko-kapilarne strukture i sprečava interakciju krvnih elemenata i endotela krvnih sudova. Poboljšava viskoznost krvi, i deluje kao trombolitik. Istovremeno povećava elastičnost krvnih sudova. Kao bakterostatik, zaustavlja razvoj bakterija posebno kod rana i ekcema. Prečišćava krv, jer deluje i kao depurativ. Ima snažno antiinflamatorno i antiseptično dejstvo i uspešno suzbija zarazne klice. Kao karminativ, sprečava nadimanje. Laboratorijska istraživanja su dokazala dejstvo žalfije i kao sedativa, jer ima umirujuće dejstvo.
Kao hipoglikemijant, smanjuje nivo šećera u krvi, a kao antitermik, uspešno utiče na snižavanje telesne temperature. Predstavlja snažan bakterostatik, a značajni rezultati su otkriveni i upotrebom žalfije kada se koristi kao ekspektorans, odnosno za ublažavanje kašlja i olakšanog iskašljavanja.
Postoje različita mišljenja ali i načini, kako se pravi čaj od žalfije. Stručno mišljenje je da listovi žalfije treba da se kuvaju na određenoj temperaturi. Najefikasnija je, prema procenama naučnika, priprema u vodi koja nije toplija od 80 stepeni Celzijusa, jer suviše vrela voda može da utiče na ukus čaja. Preporuka je kuvanje žalfije, ne potapanje vodu. Na ovaj način se isključivo priprema čaj od belog sleza.
Način pripreme zavisi od namene. Za regulisanje znojenja, cvetovi se prelivaju prokuvanom, kipućom vodom. Posuda se poklopi i nakon 60 minuta, procedi. Blaži čaj se priprema mnogo kraće, oko tri minuta. U slučaju respiratornih infekcija, preporuka je pijenje čaja 2 puta dnevno. Ukoliko smo prehlađeni, listiće žalfije treba da prelijemo kipućom vodom, i ostavimo da odstoji oko 15 minuta. Kada je koristimo za ispiranje grla, listovi treba da stoje oko 10 minuta u vreloj vodi.
Iako se smatra zaštitnicom zdravog života, osobe koje su osetljive na neke od komponenti ove biljke, ne bi trebalo da je konzumiraju pre konsultacije sa svojim lekarom. Savet je da se čaj može najduže piti mesec dana, a nakon toga je potrebno napraviti pauzu od najmanje 10 dana. Takođe, žalfija se ne preporučuje trudnicama i dojiljama, kao ni pacijentima koji imaju epilepsiju.
Može prouzrokovati mučninu, vrtoglavicu i povraćanje ukoliko se ne koristi racionalno, i u skladu sa savetima lekara. Jedan od sastojaka žalfije, Tujon je neurotoksičan, te može izazvati stanje u kojem se telesni mišići brzo i uzastopno grče i opuštaju, što dovodi do nekontrolisanog trešenja tela. Međutim, uz pravu dozu i kontrolu, ova biljka doprinosi poboljšanju sveopšteg stanja organizma. Čuvena francuska izreka iz XIII veka koja govori koliko je ovo moćna i blagotvorna biljka glasi:
Cur moriatur homo, cui salvia crescit in horto? / Zašto bi čovek umirao, kad mu u bašti raste žalfija?
pobeda info
