Rečenica koju smo iskoristili u naslovu, zapisana je u istorijskim dokumentima franačkog kralja Karolinškog carstva, Karla Velikog. Smatralo se da štiti od udara groma, vatre, bolesti i veštica. Upravo zbog tog mita, njen latinski naziv, Sempervivum tectorum, kada se podele reči, semper – uvek, vivere – stalno živa, i tectorum, što u prevodu znači – na krovu, pokazuje koliko je ova biljka kroz vekove bila važna kako u carstvu biljaka, tako i kroz ljudsku civilizaciju.
Ovaj višegodišnji jastučasti mali grmić, potiče iz porodice Crassulaceae. Postoji čak 40 različitih vrsta i više od 3.000 kultivisanih formi koje su različitih boja i oblika. U današnje vreme, u većini slučajeva se uzgaja kao ukrasna bijka, iako je njeno lekovito dejstvo veoma širokog spektra. Možete da je gajite u saksiji, ali tada vam je potrebna zemlja slična kao prilikom sadnje kaktusa. Na dno saksije, obavezno je nasuti šljunak koji predstavlja svojevrsan drenažni sloj.
Vodi poreklo iz pustinja Južne Afrike i Meksika. Voli sunčana mesta. Može da raste na siromašnim, krečnjačkim zemljištima, jer je vrlo otporna na visoke temperature i sušu. Rasprostranjena je širom južne Evrope, Pirinejima i Alpima, a na našim prostorima može se naći duž planinskog lanca Dinarskih planina. Poznata je i pod nazivima gromovik, glavotoć, cmilić, gromovna trava.
Čuvarkuća dostiže visinu do 20 cm, i može se raširiti u obimu do pola metra. Ima snažan koren. Ono što je karakteristično kod ove biljke, ona se uglavnom ne razmnožava preko semena, nego najčešće putem izdanaka. Veoma je otporna, praktično neuništiva. Uspešno odoleva štetnim insektima, raznim bolestima, zagađenju vazduha, mrazu. Jedino čime je možete potpuno uništiti je preterano zalivanje. Njeni zadebljali listovi predstavljaju male rezervoare vode, tako da nema potrebe za dodatnu količinu. U sredini biljke je cvetna stabljika koja nosi skup ružičastih, belih, žutih ili crvenih cvetova, u zavisnosti od vrste.
Listovi su mesnati i sočni, elipsastog oblika sa zašiljenim vrhom. Što su listovi deblji, to znači da sadrže više lekovitih sastojaka. Cvetovi su uglavnom, kod vrsta koje su nama poznate, crvene boje i zvezdastog oblika. Čuvarkuća cveta od jula do seprembra. Nakon toga, rozeta umire, ali pre toga na stabljici nastaju nove rozete i tako produžavaju život biljke. Ono što ovu biljku čini veoma specifičnom, ona ne može da se suši. U fitoterapiji, može se koristiti samo u svežem obliku. Svaka kuća treba da je ima na svojim krovovima. Ona se aplicira direktno, bez obrade.
Kada se vratimo kroz istoriju i zavirimo u razne mitove i legende, smatra se da je čuvarkuća biljka slovenskog boga neba i groma, Peruna. Na sličan način se posmatra i kopriva. Obe biljke po narodnom verovanju, kada se stave na krov, predstavljaju svojevrsnu zaštitu od groma i vatre. Upravo zbog drevnog verovanja da ona štiti dom od negativnih energija i nesreća, dobila je ime čuvarkuća. Zbog svoje velike sposobnosti da preživi u nemilosrdnim uslovima, često je smatrana i simbolom izdržljivosti i otpornosti. Ukoliko poklanjate ovu biljku nekome koga volite, to se smatra gestom nežnosti i željom da ta osoba bude zdrava i srećna. Stari Rimljani su je sadili ispod prozora, jer su verovali da ona leči sve ljubavne probleme. U spisima Karla Velikog, spominje se kao jedna od 72 važne biljke za koje su seljani u to vreme imali obavezu da gaje.
Osim činjenice da je veoma lepog izgleda i odlična dekoracija u svakoj bašti, ova biljka ima širok spektar upotrebe kada je u pitanju rešavanje zdravstvenih tegoba. U narodnoj medicini, čuvarkuća se koristi za lečenje mnogih kožnih bolesti, opekotina, uboda insekata i ožiljaka.
Ono što ovu biljku svrstava u red jedne od najučinkovitijih biljaka, jeste činjenica da se koristi i za sveopšte jačanje imunološkog sistema i opšteg zdravlja. Najpoznatija, u današnje vreme, jeste upotreba u lečenju kožnih problema i po lečenju problema sa ušima.
Najviše se koristi sok čuvarkuće, ili iz lista, ili iz cele biljke. Koristi se kod upala kože i sluzokože. Posebno su zapaženi rezultati kod lečena upale srednjeg uha. Učinkovito je sredstvo i kod smirivanja bolova upaljenih hemoroida. Sok se u novije vreme, sve više koristi i u medicinskoj kozmetici. Upotrebljava se i kao sredstvo protiv herpesa i razne vrste čireva na koži.
Čuvarkuća je prebogata vitaminima A i C. Odlikuje je veoma prijatan ukus, jer ima šećera i jabučne mravlje kiseline. Ima snažno antiseptično dejstvo, i prava je ubica bakterija. Iz tog razloga, preporučuje se kod lečenja organa za disanje. U kombinaciji sa medom, pravi se efikasan lek protiv bronhitisa, koji pomaže i osobama sa problemima čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Čuvarkuća može da se aplikuje na kožu i u obliku masti, kada su u pitanju nega i lečenje kožnih problema. U svrhu suzbijanja herpesa, često se kombinuje sa matičnjakom.
Takođe, može se koristiti i u vidu obloga za rane i apcese. Česta je upotreba i na bolna mesta zahvaćena gihtom. Sveže isceđen sok se može koristiti za ublažavanje gnojnih upala grla i smirivanje upala zubnog mesa. Neka naučna istraživanja su potvrdila i umirujuće dejstvo kada je u pitanju napetost organizma. Istraživanja o lekovitim svojstvima čuvarkuće su još uvek u toku ali, bez obzira na to, u velikom procentu je ljudi koriste kod različitih stanja kao što su ciste, infekcije mokraćnih kanala i slično.
Bez obzira da li je u pitanju oralna ili lokalna primena, upotreba bilja u zdravstvene svrhe mora biti sa dozom opreza i umerenosti, u konsultaciji sa lekarom. Ne postoje konkretni dokazi o neželjenim efektima prilikom upotrebe čuvarkuće, ali to ne znači da trudnice i dojilje kao i deca mlađa od 12 godina treba da ih koriste na svoju ruku.
„Bolje je imati čuvarkuću na kući nego dva psa ispred kuće“
Upravo zbog ovako širokog spektra i činjenici da njena konzumacija doprinosi poboljšanju celokupne otpornosti organizma, preporučujemo vam recept za tinkturu koja se koristi u lečenju upale uha, ali i uputstvo kako se pravilno priprema čaj:
Lečenje upale uha:
Priprema: izdvojite sveže i zdrave listove čuvarkuće. Sitno ih iseckajte, i u avanu zgnječite kako bi izvukli što više soka. Pipetom, nekoliko kapi unesete direktno u uho. Nekoliko minuta sačekajte, a potom nagnite glavu da bi višak soka, (ukoliko ga ima) iscureo.
Čaj od čuvarkuće:
Par svežih listova čuvarkuće iseckajte na male komadiće. U posudu sa 250 ml vode, ubacite komadiće i sačekajte da voda prokuva. U proseku kuvajte na laganoj vatri do 15 minuta. Nakon toga, ocedite komadiće, izvadite ih i ostavite da se čaj prohladi.
pobeda info
