Jedna od najlekovitijih biljaka na svetu, u srpskom narodu poznata kao ona koja „štiti od svakog zla“, a potiče iz porodice ruža, Rosaceae, jeste glog ili bela drača, beli trn, glogovac, gloginja. Do sad je utvrđeno oko 250 različitih vrsta. Većina (oko 200 vrsta) zastupljena je u Severnoj Americi, Grenlandu i visokoplaninskim područjima Meksika. Preostalih 50-ak vrsta, živi na Evropskom tlu, severnoj Africi, južnom rubu pustinje Sahara i teritoriji Azije.
Postoji mnogo rodova i vrsta ove biljke, te je naučnicima veoma težak zadatak razgraničavanje vrsta što se pravda čestom hibridizacijom. Kod nas, najpoznatija podela je na dve vrste: beli, Crategus monogyna, i crveni glog, Crategus oxyacantha. Raste po kamenitim planinama, šikarama, livadama i ivicama šuma.
Istorijski zapisi o velikoj učinkovitosti gloga, pronađeni su u XIV veku, kada ga je za lečenje gihta preporučivao Petrus Kvescentis. O lekovitosti gloga pisao je i veliki nemački lekar, Paracelzus. Istorija beleži prvu upotrebu gloga 1695. godine, u borbi protiv hipertenzije. Zvanična potvrda upotrebe gloga u očuvanju srca, došla je od strane američkih lekara između 1896-98 godine.
Vekovima je upotrebljavan kako zbog religijskih, tako i lekovitih razloga. U antičko vreme, bio je obavezan prilikom obreda venčanja i drugih velikih svečanosti. Tokom srednjeg veka, stavljan je na središta glavnih trgova kako bi se izvršili različiti obredi. U keltskoj mitologiji, smatran je za svetu biljku, dok mu se u našoj narodnoj legendi, dodeljuje uloga zaštitnika od vampira. Njime su se ukrašavale kuće, i često je stavljan na kućni prag kako bi osigurao da unutar porodice vlada sklad i mir. Prisutan je u mnogim religijskim obredima. Kelti su ga smatrali drvetom čarobnjaka, dok je u kasnijoj mitologiji, prikazano kao drvo veštica i demona. Takođe, to je grm „imun na munje“. U slučaju oluje, glogove grane su odlične kao sklonište. U mnogim civilizacijama, smatran je za čuvara izvora i svetih voda. Njegova druga krajnost je, kao npr u Nemačkoj, gde vlada uverenje da donosi nesreću.
Imajući u vidu da je u pitanju grm, stablo je prekriveno trnjem. Crveni i beli glog se razlikuju i po visini, jer prvi dostiže visinu do 5 metara, a beli čak i 8 metara. Stablo je žilavo, tvrdo, a njegova kora se kreće od zelene do tamno braon boje, u zavisnosti od starosti grma. Listovi su ovalni, imaju tri režnja. Kod belog su prekriveni nežnim dlačicama. Cvetovi su bele boje, sa 5 kruničnih i isto toliko čašičnih listića. Plod crvenog gloga je mala crvena bobica koja nosi po par semena, dok plod belog sadrži jedno seme. Beli glog cveta malo kasnije od crvenog. Generalno, period cvetanja traje kratko, od maja do juna. Plod sazreva od septembra do oktobra.
Pored lekovitosti, upotrebljava se i u kulinarstvu za pravljenje marmelada i kompota, a sušeni listovi mogu da posluže kao dodatak jelima. Ono što glog izdvaja kao moćnu biljku za naše zdravlje, jeste činjenica da su cvetovi, plodovi i listovi jestivi. Naučna istraživanja su utvrdila njegovo blagotvorno delovanje na snižavanje umereno povišenog srčanog pritiska, uznemirenosti, ali i normalizaciju rada srčanog mišića.
U monografiji posvećenoj glogu, Evropska medicinska agencija preporučuje upotrebu kod slučajeva blaže aritmije, stresnih stanja, anksioznosti i poremećaja sna. Imajući u vidu da su istraživanja lekovitih svojstava još uvek u toku, EMA ne preporučuje njegovu upotrebu deci ispod 12 godina starosti, kao ni kod adolescenata i dece mlađe od 18 godina.
Aktivni sastojci gloga utiču na normalizaciju srčanog ritma. U slučaju hipotenzije ili hipertenzije, povoljno deluje na normalizaciju krvnog pritiska. Takođe, nakon preležanog infarkta miokarda, preporuka je koristiti glog radi oporavka.
Deluje umirujuće i na nervni sistem, pa se preporučuje kod nesanice i razdražljivosti. Upotrebljava se i za ublažavanje simptoma menopauze, za umirenje kašlja i snižavanja temperatute. Kao oblog, učinkovit je u smanjenju bolova kada su u pitanju bolesti mokraćnih kanala.
Glog se najviše, čak u 90% slučajeva koristi za ublažavanje kardiovaskularnih tegoba. Kao terapeutsko sredstvo, na tlu Evrope i Amerike počinje da se koristi početkom XIX veka. Pozitivno deluje na krvni pritisak jer niži malo podiže a viši, spušta. Izuzetno povoljno deluje na krvne sudove, jer ih čuva i tonira. Kada govorimo o fitoterapiji, najviše se prepisuje za smirivanje kod stanja lupanja ili „preskakanja“ srca.
Ima antioksidativno i antizapaljensko svojstvo i tako jača srčani mišić i povećava snagu kontrakcije. Dobar endotelni zaštitni efekat sprečava zakrčenje krvnih sudova, te se time olakšava nastanak ateroskleroze. Konzumacija čaja od gloga, pokazala je izvanredne rezultate u pomoći telu tokom procesa varenja. Odličan je i za suzbijanje menstrualnih bolova.
Kada govorimo o oblasti kozmetikologije, glog je i tu našao svoju upotrebu. Koristi se za pripremu astringentnih krema namenjenih osobama koje imaju masnu kožu ili kožu sklonu aknama. Cvetovi i plodovi imaju umirujuće dejstvo i kada se koriste kao pasta, za upaljene desni.
Upotreba gloga mora biti kontrolisana. U suprotnom, može izazvati brojne nuspojave kao što su: glavobolja i vrtoglavica, valunzi, tahikardija i gastrointestinalni poremećaji. Nikako ga nemojte uzimati samoinicijativno, jer se posebna pažnja mora posvetiti doziranju.
Ne preporučuje se ukoliko istovremeno uzimate terapiju vezanu za kardiovaskularni sistem. Ukoliko se ipak odlučite za konzumaciju gloga, obavezna je konsultacija sa vašim lekarom.
Imajući u vidu benefite koje glog donosi kao biljka bogata vitaminima i antioksidantima, predlažemo recept za pravljenje soka od gloga:
Sastojci: 500g svežih plodova gloga, 2 manje šolje vode, pola šoljice šećera, 1 limun (uključujući i sok i koru) i po želji možete staviti led.
Priprema: Operite sveže plodove gloga i ukoliko ih ima, uklonite trnje i stabljike. Plodove možete da presečete na pola. Potopite ih u vodu i kuvajte na laganoj vatri do 30 minuta. Znaćete da su gotovi kad postanu mekani. Nakon kuvanja, mikserom ili štapnim blenderom, plodove i vodu sjedinite u glatku smesu. Smesu procedite kroz gazu ili fino sito, kako bi odvojili sok od pulpe i semenki. Dodajte sok i koru limuna u napravljenu smesu od gloga. Tako mu dajete svežinu i blag kiselkast ukus.
Ukoliko želite slađi sok, dodajte šećer. Njega mešate sve dok se potpuno ne otopi. Takođe, možete umesto šećera koristiti Steviju, med ili agavin sirup. Nakon hlađenja, možete mu dodati led. Sok je spreman za konzumaciju.
Blagotvorno utiče na cirkulaciju i zdravlje srca.
pobeda info
