U periodu dinastije Zapadnog Hana (206. godine pre naše ere do 25. godine nove ere) tokom jedne od bitki, poznati general Ma Vu i njegovi vojnici, ostali su zarobljeni. Bili su letnji meseci, pa je suša odnela živote mnogih ratnika. Kako su oni umirali, za njima su od gladi, umora I bolesti umirali i njihovi konji. Oni koji su preživeli, bolovali su od nadutosti stomaka, imali bolove tokom mokrenja uz propratne probleme, urin pun krvi. Ova pojava je uočena i kod konja. Lekova u to vreme nije bilo, te je pretila opasnost umiranja čitave vojske. Generalov konjušar, Džang Jong, jednog dana je primetio kako su tri konja iz njegove štale ozdravila. To mu je privuklo pažnju, pa je počeo da ih prati. Zapazio je da jedu neku vrstu korova. Razmišljao je, ako konj to jede, možda postoji mogućnost spasenja i ozdravljenja vojnika. Ubrao je nekoliko stabljika, skuvao ih i popio čaj. Osećao se dobro, i problemi sa mokrenjem su se normalizovali. Konjušar je to odmah javio generalu, koji je naredio da svi vojnici moraju da popiju čaj od ove biljke, kao i da se njime napoje konji. Posle nekoliko dana, i vojnici i konji bili su izlečeni. „Gde raste ova biljka?“, upitao je general. „Vidi, ispod kočije“ (na kineskom jeziku „če“), odgovorio je konjušar. Posle ovog događaja, ženska bokvica dobila je ime “če ćencao” (Che Qiancao), što znači biljka koja raste ispod kočije.
Kineska priča iz naroda
Dok se u ljudskoj civilizaciji, često nepravedno smatrala običnim korovom, u carstvu biljaka, bokvica zauzima posebno mesto. Predstavlja pravi dragulj prirode jer su njena lekovita svojstva veoma moćna i prodorna. Njena pristupačnost čini je nezamenljivim sastojkom koji se u narodnoj medicini vekovima koristi, počevši od ratnih bojišta, za zaceljivanje rana, do korišćenja u sadašnjem vremenu, kao prirodnog detoksikatora organizma.
Ova zeljasta biljka potiče iz porodice Plantaginaceae, koja obuhvata još 265 različitih vrsta. Koristila se od najranijih dana ljudske civilizacije kao lek. U srednjevekovnim knjigama, lečenje uz pomoć bokvice je preporučivano kod 24 različitih bolesti. Ovo je kosmopolitska biljka, i raste na 6 kontinenata, duž cele Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije i na Novom Zelandu. Odgovaraju joj prozračna mesta, raste na livadama i u šumama, na vlažnijem tlu. Najčešće se može naći na prugama, putevima, pored reka, na planinama, pašnjacima i obalama mora. U narodu je poznata i kao mala bokvica, konjska rebra, žilovlak, trputac, koncula, tarpudac, popova lozica, crnoglavac, bukvica, glavor.
Bokvica raste u formi žbuna koji može dostići visinu do 60 cm. Kod većine, listovi se razvijaju u dnu nerazgranatog stabla najčešće u obliku rozete. Kratki su, jednostavni i naizmenični. Cvetna drška može biti visoka do 40 cm. Plod ima nekoliko semena cvetova koji se oprašuju uz pomoć vetra.
Ono što ovu biljku izdvaja od većine, to je činjenica da razlikujemo dve osnovne vrste: ženska širokolisna, Plantago major, i muška uskolisna, Plantago lanceolata. Razlikuju se po izgledu. Dok ženska bokvica ima sjajne, debele listove jajastog oblika, muška ima duguljaste, šiljate listove. Ženska je sivkaste ili ružičaste boje, i najčešće raste na mestima gde se voda sliva. Cvetna stabljika muške bokvice je duža od listova i ima pet brazdi. Listovi muške bokvice se beru u martu i aprilu, a mogu se upotrebljavati kao dodatak salatama i supama. Takođe, mogu se kuvati, slično kao španat. Tokom kuvanja, listovi puštaju slabo aromatičan miris. Ukus je prijatan. Gorčina listova se uklanja potapanjem isitnjenih listova pola sata u mlakoj vodi pre kuvanja. Kad je u pitanju sušenje, listovi se beru u periodu od juna do oktobra, neposredno pre nego što biljka procveta. Nakon svakog košenja, bokvica ponovo naraste.
Obe vrste se u narodu koriste kao losioni i napici. Ublažavaju kožne probleme kao što su posekotine, svrab, ujedi insekata i druge površinske povrede. Kod nas je najviše u upotrebi ženska bokvica. Vekovima je poznata njena lekovitost. Prepoznatljivija je u prirodi od muške bokvice, jer se lakše prepoznaje. Sadrži visok nivo sluzi, tanina, flavonoida i drugij bioaktivnih komponenti, te zajedno deluju kao moćno antiseptičko, protivupalno sredstvo. Pored ublažavanja kožnih upala, list bokvice pojačava lučenje tečnosti u plućima, i na taj način olakšava iskašljavanje šlajma iz organa za disanje. Povoljno deluje na digestivni trakt, i utiče na smanjenje učestalog mokrenja. Pomaže kod smanjenja grčeva, dijareje, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Sastavni je deo mnogih farmaceutskih proizvoda koji se koriste za suzbijanje kašlja. Ono što treba istaći, ove vrste se ne smeju mešati prilikom spremanja napitaka, sirupa, melema itd.
Zahvaljujući svojim antiseptičkim svojstvima, bokvica deluje kao svojevrsni štit od infekcija, čuvajući rane čistim. U trenutku kad njene sočne listove stavite na bolno mesto, započinje proces isceljenja. Sveži ili sušeni listovi, mogu se koristiti na dva načina: ili se direktno nanose na ranu, ili se od njih napravi smesa u vidu paste. Istraživanja su pokazala da nakon primene od najmanje dva dana, gnoj iz rana počinje da se čisti, a koža postaje zdravija. Pored čišćenja i zaceljivanja rana, pokazala se i kao odličan protivotrov koji se uspešno koristi za detoksikaciju krvi. Kada govorimo o semenu, i ono je veoma lekovito. Koristi se za uništavanje parazita, glista u crevima ali i kao laksativ, posebno za decu. Uspešno sprečava i stvaranje kamena u žuči. Kada je ovo obolenje u pitanju, preporučena doza je 8 grama semena na dan. Jako dobre rezultate pokazala je i prilikom upotrebe kod problema sa kardiovaskularnim sistemom jer jača srce, a snižava nivo holesterola.
Tokom korišćenja bokvice u raznim procesima izlečenja, nisu zabeležena neka neželjena dejstva, ali pacijenti koji imaju problema sa zgrušavanjem krvi, hronični bolesnici, trudnice i dojilje, ne bi trebalo da koriste ovu biljku bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Upravo zbog ogromne delotvornosti upotrebe bokvice, predlažemo 2 načina na koja najbolje možete da je iskoristite:
Čaj od bokvice
Tokom lečenja bolesti različitim farmaceutskim sredstvima, skoro svako od nas želi da na neki način ubrza proces oporavka. Čaj od bokvice može da se uzima i preventivno, a ne samo kod teških bolesti.
Priprema: Osušite jednake količine listova breze, hajdučke trave, koprive i bokvice. Jednu šaku ove mešavine potopite u 2 decilitra ključale vode. Ostavite da odstoji dva sata. Kad se procedi, spreman je za upotrebu. Preostalu mešavinu čuvajte u staklenoj tegli.
Bombone protiv kašlja
Priprema: 200 listova bokvice, 500g šećera, 25g grožđanog šećera, 20g maslaca, 1 kašika ulja, 1 kafena kašičica mlevenih semenki komorača, i 500 ml vode.
Sveže listove bokvice iseckajte i prelijte vodom. Na laganoj vatri treba da se kuva 30 minuta. Nakon toga, tečnost procedite, a listove ispasirajte. Dodajte šećer, maslac i komorač, i na laganoj vatri kuvajte još narednih 20 minuta. Smesa je gotova kada dobije oblik gustog sirupa. Pleh za pečenje obložite masnim papirom, premažite uljem i izlijte sirup u njega. Ostavite da delimično očvrsne. Potom iseckajte po želji veličinu bombona.
pobeda info
