Nana, metvica ili menta, u narodu smatrana travom dugovečnosti, veoma je dragocena imajući u vidu njen širok spektar upotrebe. Postoji više od 25 poznatih vrsta i čak više od 100 podvrsta, a najrasprostranjenija i najpoznatija je engleska nana sorte mitcham, koju nazivaju i crna metvica ili paprena. Smatra se da potiče sa Mediterana, i da se koristi oko 10.000 godina. Postoje istraživanja koja potvrđuju prisustvo nane još 1.000 godina p.n.e. u starom Egiptu. Voli toplu klimu.Veoma je popularna u arapskom svetu, gde se koristi kao jedan od glavnih začina u hrani ali i kao čaj.
Latinski naziv za ovu fantastičnu biljku je Mentha spicata, a za onu koja je poznata kao peppermint, Mentha piperita. Nana je višegodišnja zeljasta biljka. Pripada porodici Lamiaceae. Može da naraste od 30 do 90 cm. Ima široke listove, od duguljastog do kopljastog oblika sa nazubljenim rubom. Listovi mogu biti tamno zelene i sivo zelene boje do ljubičaste, plave i svetlo žute. U kasno leto, cvet nane cveta u ljubičastim, belim i roze tonovima. Stabljike su najčešće četvrtaste. Plod je orašast i može da sadrži do četiri semenke. Poznati su mnogi hibridi i sorte. Rasprostranjena je širom Afrike, Azije, Evrope, Australije, Južne i Severne Amerike. Zboh njene sklonosti da se nekontrolisano širi, neke sorte se smatraju invanzivnim. Poznata po svom svežem i prodornom mirisu i ukusu, našla je široku upotrebu u medicinskoj i kozmetičkoj industriji, a naširoko se upotrebljava u kulinarstvu.
Istorija nane i legende koje se vežu za nju potiču iz najranijeg perioda ljudske civilizacije. U svojim spisima pominju je mnogi antički pisci kao lekovitu biljku među kojima su Plinije, Hipokrat i Dioskorid. U spisima skreću pažnju na njena mnogobrojna lekovita svojstva za lečenje raznih bolesti kao što su one koje se odnose na organe za disanje i varenje. Prema grčkoj legendi, nimfu koja je nosila ime Minta, (ćerka rečnog božanstva podzemnog sveta) progonio je bog podzemlja, Had. Zbog opsesivne zaljubljenosti, njegova žena, kraljica Perzefona je rasparčala Mintu na sitne komade od kojih je nastala nana tj. menta. Po nekoj drugoj verziji, sam Had ju je pretvorio u nanu kako bi je spasio od Pezefone. U arapskom svetu, nana se smatra simbolom ljubavi i prijateljstva. Takođe, verovalo se da biljka otklanja i seksualnu nemoć.
Po legendi, to je znala i prelepa Šeherezada i zato je uklonila svu nanu u haremu kako bi imala vremena da kralju ispriča 1001 priču i tako spase sebe sigurne smrti. U viktorijansko doba, nana je bila oličenje čistoće i mira.
Nana se može uzgajati u kućnim uslovima, u bašti. Ona voli duboko, vlažno i humusno tlo. Raste bez mnogo ljudskog truda. Ono što joj je neophodno je redovno zalivanje. Dovoljno je nekoliko sadnica posaditi i ona će se sama širiti. Bere se neposredno pred cvatnju, a suši se u hladu. Jedno od njenih primarnih svojstava je ublažavanje stresa. Sadrži veće količine triptofana, od kojeg nastaje serotonin i samim tim, podiže raspoloženje. Dokazano smanjuje glavobolje i želučane tegobe prouzrokovane stresom. Nana sadrži vitamine A i B kompleksa, kao i C vitamin. Bogata je mineralima kao što su fosfor, gvožđe, magnezijum, bakar, cink, kalcijum i kalijum. Sadrži i dijetetska vlakna. ali i ruzmarinsku kiselinu i u takvoj moćnoj kombinaciji, ublažava simptome prehlade i suvog kašlja, neutrališe slobodne radikale i sprečava uslove za nastanak raznih upala, ublažava alergije i astmu. Inhaliranje nanom omogućava lakše disanje, a oblozi napravljeni od nje u velikoj meri pomažu kod različitih alergijskih osipa.
Raznolikost lekovitih supstanci govori nam o naninom složenom efektu na ljudsko telo. Ima antiseptično, anestetičko, antiinflamatorno i antimikrobno dejstvo. U lišću ove biljke skoncentrisana je pozamašna količina karotena, koji potiskuje proizvodnju slobodnih radikala i predstavlja prirodni imunostimulator.
Jedan od najvažnijih sastojaka ove biljke je esencijalno ulje. Njegova količina u lišću je oko 2,5%, a u cvetovima je još veća, do 6%. Veoma je širok opus blagotvornosti upotrebe nane: koristi se u ublažavanju simptoma kod bolesti žuči, malaksalosti, ublažavanju raznih kožni bolesti, anginu pektoris, groznicu, mršavljenje, poboljšava krvotok i cirkulaciju, ublažava simptome reumatizma, koristi se kod raznih bolesti zuba i usne duplje, smanjivanju glavobolje, gastritisa, poboljšanju imuniteta, kod bolesti probavnih organa, neuralgije, migrene, smanjuje grčeve u želucu ali i u materici, sprečava noćno znojenje, pomaže kod bolesti disajnih puteva i u velikoj meri može doprineti smanjenu zujanja u ušima.
Nana spada među čajeve koje verovatno svako domaćinstvo ima kod kuće. Međutim, kao i svaka biljka, i ona se mora umereno koristiti, a u nekim slučajevima neophodna je i konsultacija sa lekarom. Nanu ne bi smele da konzumiraju trudnice, dojilje i mala deca, kao i oni koji su alergični na mentol i oni koji imaju problema sa želučanom kiselinom. Prevelike doze čaja mogu dovesti do dijareje, mišićnih bolova, osipa, pospanosti i grčeva.
Upravo zbog širokog opusa, predlažemo tri načina upotrebe nane:
Ulje za masažu (delotvorno u smanjenju bolova u zglobovima i mišićima):
Sastojci: 100ml baznog ulja (bademovo ili kokosovo ulje), 10 kapi etarskog ulja nane, 5 kapi etarskog ulja ruzmarina.
Priprema: U staklenu bočicu dodati bazno ulje, a zatim i kapi etarskih ulja. Zatvorite bočicu i dobro promućkajte. Ostavite da odstoji 24 sata pre upotrebe.
Hercegovački japrak s raštikom posut nanom:
Sastojci: 500 g većih listova raštike (možete koristiti kelj ili šparglu),1 kg mlevene teletine od buta, 100 g luka, 100 g pirinča, so po ukusu, 1 kafena kašikica vegete, 2 kašike ulja, crnog bibera po ukusu, 1 kašika naseckane sveže nane.
Priprema: Listove raštike potopite u vrelu posoljenu vodu. Nakon kraćeg vremena, izvadite, a zatim stavite u hladnu vodu i potom ocedite.
Mlevenom mesu dodajte sitno narezan luk, pirinač, so, vegetu, ulje, crni biber. Kad sve sjedinite, dobro izmešajte. Listove raštike napunite pripremljenim nadevom i savijte ih u sarmice. U širu posudu poslažite sarmice u jednom redu, podlijte s malo vode, i pospite narezanom nanom. Posudu poklopite i kuvajte na laganoj vatri oko sat vremena. Posudu povremeno protresite, a po potrebi dodajte malo vode. Predlog je da se ovako napravljene sarmice posluže sa kiselim mlekom.
Sirup od nane:
Sastojci: 40 grančica nane, 6 kesica limuntusa, 4 l vode, 800 g šećera, konzervans (opciono)
Priprema: U 4 litre vode rastopite limuntus i u tu tečnost potopite grančice nane. Ostavite da odstoje preko noći. Sutradan, nanu iscedite (kao kad cedite krpu). Dodajte šećer i mešajte ga povremeno. Ostavite da sok odstoji 24 sata. Sirup je nakon toga spreman za upotrebu. Možete ga ukrasiti i svežim listovima nane.
pobedainfo