Prastara lekovita biljka, Thymus serpyllum, u narodu poznata i kao tamjanika, mažurana, bukovica, divlji bosiljak, poponac, manja materka, bakina dušica, čabrac, poljski timijan, vrisak, vreskovina itd. Naziva je mnogo, i iako je pravilan izgovor majkina, u našim krajevima, prepoznatljiva je kao majčina dušica. Ova čudotvorna biljka je istinski borac protiv virusa i bakterija. Pored neodoljivog mirisa i ukusa, ima i brojna lekovita svojstva.
Raste na suvim i sunčanim mestima, pašnjacima, livadama, ali se može naći i na kršnim teritorijama. Pojavljuje se u većim skupinama na suvim rubovima šuma i sunčanim mestima koja nemaju vlagu i hlad. Kada je reč o kućnoj sadnji, može se gajiti u saksijama. Zahteva malo zalivanja i saksije bi trebalo izložiti na sunčevu svetlost kako bi se povećala aromatičnost mirisa. Nakon što biljka procveta, treba je orezati. Uvek je zelene boje, a berba može trajati tokom cele godine. Listove koje želite da čuvate, treba brati pre cvetanja. Oni se suše i koriste kao začin, a možete ih stavljati kao dodatak sirćetu ili ulju. Odlično služi i kao pčelinja paša. Danas se prvenstveno uzgaja u južnoj i istočnoj Evropi, a može se naći i u severnoj Africi i Sjedinjenim Američkim Državama. Smatra se da potiče iz južne Evrope. Na Balkanu, rasprostranjena je u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i našoj zemlji.
Majčina dušica je trajna biljka. Visoka je između 20 – 30 cm. U pitanju je puzeći grmasti žbun čiji su listovi nejednakog oblika, od jajastih preko linearnih do okruglastih. Po rubu su grubi. Boja cveta ide od roze i ljubičaste do svetlo ili tamno crvene, a cvetaju na vrhovima stabljike. Okruglog su oblika, jakog ali veoma prijatnog mirisa. Postoji mnogo sorti majčine dušice. Najpoznatija je svakako Thymus serpylum Goldstream, zimzelena, veoma otporna, puzeća biljka, sa zlatno zelenim listovima i izuzetno aromatičnog mirisa. Pored ove, poznata sorta je i Thymus serpylum Lemon Curd, takođe puzajući grmić koji cveta bledoružičastim cvetovima leti. Listovi su jarko zeleni, a intenzivan miris podseća na limun. Thymus serpylum Lucy je sorta koja retko cveta, a cvetovi su bledoružičaste boje. Listovi su sitni i zeleni. Najčešća upotreba je u kulinarstvu. Pored toga, ima snažna antigljivična i antibakterijska svojstva. Kimova majčina dušica, Thymus herba – barona, može da naraste i visine do 2m i ima širinu oko 20 cm. Cvetovi cvetaju u leto, i imaju boju ružičasto blede ruže. Listovi su sitni i imaju miris kima. Takođe, ima široku upotrebu u kulinarstvu kao aromatičan začin.
Majčina dušica se seje u rano proleće. Kada nije u pitanju slobodna teritorija nego kućni uslovi, seje se na površinu supstrata u kontejnerima. Toplota odozdo nemože da bude ispod 15 stepeni i najviša do koje može da se ide je 21°C. U prisustvu veće vlage, može da oboli, tako da je nije potrebno mnogo zalivati. Kada se presađuje u vrt, mora se saditi na 25-40 cm razmaka. Preporuka za sadnju je rano proleće ili rano leto. Biljke moraju biti dovoljno razvijene kako bi bile spremne za presađivanje.
Kada govorimo o upotrebi majčine dušice kroz istoriju, smatra se da je njena lekovitost utvrđena još u rimskom periodu kada ju je isticao vojni lekar u rimskoj vojsci, farmaceut i botaničar, Pedanije Dioskurid. Korištena je za smirivanje raznih upala creva i jetre, ali i za smirivanje grčeva. Prvi tačan opis i njenu lekovitost, najverovatnije je dao autor dela, Naturalis historia (Poznavanje prirode), rimski naučnik i pisac, Plinije Stariji. Isticao je da je majčina dušica važan sastojak Terijak-a, legendarnog antičkog leka koji je pravljen posebnim postupkom od skupocene smole. Bilo je potrebno nekoliko godina da ova kašasta smesa odstoji, da bi se mogla efikasno koristiti.
U doba helenističkog carstva, kralj Antioh III Veliki, Terijak je prvi kombinovao sa majčinom dušicom. Franački kralj, Karlo Veliki, u doba svoje vladavine izdavao je naredbe o sadnji i uzgoju ove lekovite biljke.
Kada govorimo o svakodnevnoj upotrebi, koriste se listovi i cvetovi koji su veoma bogati aromatičnim uljima. Mogu da se koriste sveži ili sušeni. Majčina dušica je po svojoj lekovitosti prava vitaminska bomba. Prebogata je vitaminom A, i C, kao i gvožđem i kalcijumom. Na taj način, predstavlja pravu odbranu organizma u svrhu jačanja njegove otpornosti. Slična je srodnoj vrsti, timijanu, i u kombinaciji s njim se koristi kao začin u mnogim mediteranskim jelima. Dodaje se razim specijalitetima od mesa, povrću, ribi, salatama, supama, umacima. Može, u nekom procentu, čak da neutrališe suviše masna jela. Kad je reč o kulinarstvu, ovo začinsko bilje treba dodati pred sam kraj procesa pripreme hrane kako ne bi izgubila svoja svojstva. Odlično se kombinuje sa drugim začinskim biljkama kao što su lovor, peršun ili mažuran.
Široku upotrebu ima i kod ublažavanja raznih psihičkih problema i neuroza kao što su: alkoholizam i depresija. Kada govorimo o alkoholizmu, ova biljka se preporučuje, jer nakon uzimanja čaja, kod osobe izaziva povraćanje i ona gubi volju za konzumiranjem alkohola. Istraživanja su utvrdila da se koristi i kod seksualnih smetnji jer stimuliše seksualne funkcije. Kod plućnih oboljenja, konzumira se kao čaj ili kao sirup jer olakšava iskašljavanje, umiruje jak kašalj. U velikoj meri može sprečiti širenje infekcije. Pored toga, koristi se za lečenje bolesti bešike, grčeva u želucu, angine, anemije, migrene, nesvestice, reume, nesanice i kijavice. Umiruje i opušta celokupno stanje organizma posebno kod osoba koje muče bolovi izazvani artritisom. Majčina dušica se pokazala kao odličan dodatak kada je u pitanju inhaliranje i olakšavanje disajnih puteva. Pomaže da se otvore zapušeni sinusi. Takođe umiruje bolove u grlu. Zahvaljujući svojim antibakterijskim i antiseptičkim svojstvima, pomaže u eliminaciji bakterija koje izazivaju bolesti desni i loš zadah. Pomaže u jačanju desni sprečavajući upale.
Kao antibakterijsko, antioksidaciono i antigljivično, eterično ulje biljke je idealno za sprečavanje krvarenja desni i dezinfekciji celokupne usne duplje. Čaj se može koristiti i kao tonik za probavu. Takođe je efikasan i kao sredstvo protiv mamurluka. U kombinaciji sa ruzmarinom, odličan je lek protiv glavobolje.
Kao i kod svake biljke, ključ je u umerenosti njene konzumacije. Ulje od majčine dušice se ne sme nanositi na lice odojčadi. Takođe, trudnice i dojilje ne bi trebale da koriste ovu biljku. Osobe koje boluju od različitih poremećaja rada štitne žlezde moraju paziti na količinu majčine dušice koju unose u organizam, mada nije preporučljiva za njih.
Majčina dušica kao lek protiv kašlja, bronhitisa, nesanice, upale grla se može pripremiti na sledeći način:
Jednu veliku kašiku majčine dušice treba preliti sa 3-4 šolje ključale vode i ostaviti poklopljeno oko 15 minuta. Nakon toga, čaj treba procediti, i dodati veliku kašiku meda i sok od pola limuna. Pije se u više gutljaja tokom dana.
Za pripremu tinkture za iskašljavanje potrebno je: 200 g lišća, 100 g glicerina, 320 g koncentrovanog alkohola, 580 g pročišćene (destilovane) vode. Ustinjene listove prelijte sa smesom glicerina i alkohola. Ostavite da odstoji 8 dana. Tinkturu je neophodno svakodnevno treba mešati. Nakon toga je procedite. Preporučena doza je dva grama tinkture. Na kocku šećera nakapa se 20-30 kapi. Uzima se tri puta dnevno.
