Rosmarinus officinalis ili u narodu poznat kao rozmarin,rusmarin, lužmarin, žmurod, rožmarin, potiče od latinske reči ros (rosa) i marinus (more), odnosno morska rosa, što ukazuje da je za njegov rast neophodno područje koje ima pojačanu vlažnost. Ova biljka vodi poreklo sa Mediterana, Južne Evrope i Male Azije. Potiče sa tla koje je bogato kalcijumom, u suvoj klimi i na slanom morskom vazduhu. Grm ruzmarina naraste od jednog do tri metra visine, ima igličaste listove i nežne svetloplave cvetove. Listovi su intenzivnog mirisa i ljutog, oporog i gorkog ukusa. Gornja strana listova je tamnozelena, a donja sivo-bele boje. Lekoviti deo biljke su njegovi listovi i cvetovi, a upotrebljavaju se za pripremu čaja koji se preporučuje kod regulisanja varenja kao i za ublažavanje bolova i grčeva, ali i kod regulisanja povišenog nivoa lipida u krvi.
Njegovo lišće može da se jede i sveže i osušeno, a najpoznatiji su čaj i ulje od ruzmarina. U medicini, ruzmarin se koristi vekovima unazad međutim, naučna istraživanja su njegov značaj tek nedavno potvrdila. Pored njegovih karakteristika vezanih za pamćenje, studije o aromaterapiji pomoću ruzmarina potvrdile su da nakon udisanja mirisa ove biljke, u roku od 20 minuta dolazi do poboljšanja kognitivnih performansi. Ruzmarin je bogat manganom, koji je važan za imunološke funkcije i sveukupno metaboličko zdravlje. Pored podrške imunološkom sistemu, smanjenju rizika od raka i smanjenju stresa, veliki uticaj ima i na prevenciju dijabetesa i antiinflamatorno dejstvo.
U antičko doba, ova biljka je nosila naziv Afroditin cvet, kojoj je pripisivan stimulativni efekat na moždanu aktivnost pa su njegove grančice uplitane u krune koje su intelektualci stavljali na glave. Tokom epidemija kuge koje su zahvatile Evropu tokom Srednjeg veka, ruzmarin, pomešan sa pelinom i drugim aromatičnim biljkama i potopljen u sirće, upotrebljavan je za fumigaciju radi zaštite od zaraze. Lekovite masti i kupke od ruzmarina koristile su se za lečenje šuge i reumatskih bolesti, a ekstrakt njegovih cvetova korišten je kao sredstvo za podmlađivanje. U 19. veku, nemački lekar i sveštenik Sebastijan Knajp, preporučivao je starijim osobama kupke od ruzmarina kao efikasno sredstvo protiv opšte slabosti, srčanih poremećaja, fizičkog i intelektualnog prenaprezanja, protiv reumatizma i paralize, obzirom da njegovi sastojci podstiču poboljšanje cirkulacije i ublažavaju bolove i grčeve. Dr Knajp je upotrebu ruzmarina preporučivao i kod žučnih tegoba i ciroze jetre, kao i kod zamora očiju, za poboljšanje vida, a ženama za ublažavanje menstrualnih tegoba i tegoba tokom menopauze.
Mitologija nas upućuje na veoma zanimljive podatke o značaju ruzmarina. Smatralo se da je stvoren od pene nastale pri Afroditinom izlasku iz mora. Boginja ljubavi ga je darovala ljudima: verovalo se da bi onaj koji bi bio dodirnut grančicom ruzmarina u cvetu, brzo zaljubio. Kao simbol ljubavi i vernosti, neizostavan je na svakom venčanju, a u nekim našim krajevima, obavezan je ukras mladinog buketa. U Velsu, postojao je običaj da se grančica ruzmarina uzme iz buketa mlade i potopi u vino kao garancija bračne sreće. Ukoliko bi brak bio narušen, dom bi se okadio grančicom. U Belgiji postoji verovanje da, kao što kod nas priča za dolazak beba na svet uključuje rode, kod njih ih rode ne donose, nego se nalaze u ruzmarinom žbunju. Takođe, Belgijanci grančice ruzmarina postavljaju u kolevke novorođenčadi, ali i u kovčege preminulih.
Njegovi aktivni sastojci mogu smanjiti rizik od stvaranja ugrušaka u krvnim sudovima, dok prisustvo organskih kiselina podstiče mokrenje, što smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu i pojave reumatskih tegoba. Čaj od ruzmarina blagotvoran je kod infekcija disajnih puteva, a deluje umirujuće i na nadražajni kašalj. Za spoljnu upotrebu, (čaj i ekstrakt) ruzmarin se preporučuje kao kupka kod reumatskih bolesti i za poboljšanje cirkulacije.
Eterično ulje ruzmarina je značajan sastojak u proizvodnji parfema. Široku upotrebu pronašao je i u proizvodima namenjenim za inhalaciju, kod upale disajnih organa, ali i u mastima namenjenim za masažu zglobova kod reumatskih bolesti. Travari koriste ruzmarin i za ublažavanje nesvestica, koje se javljaju zbog problema sa ravnotežom, za različita živčana oboljenja kao i ispiranje usta usled neugodnog daha i za groznicu.
Kod nas, najširu upotrebu ima kao dodatak jelima od mesa i ribe. Može se kupiti u bilo kojoj prodavnici ili biljnoj apoteci, ali je kod nas i popularna biljka za uzgoj kod kuće.
Upravo zbog ovako širokog spektra, upotreba ruzmarina mora biti pažljiva, kako bi se izbegli neželjeni efekti. Ova biljka nije za svakoga. Čaj treba izbegavati tokom trudnoće, jer može da deluje kao stimulans kada su u pitanju menstruacija i kontrakcije materice. Takođe, njegovu upotrebu treba da izbegavaju ljudi koji imaju problema sa kamenom u žuči i visokim krvnim pritiskom.
Imajući u vidu ovako široku primenu, predlažemo 3 načina na koje možete upotrebiti ruzmarin.
Za oštećenu kosu koja sporo raste
Zagrejati 3-4 kapi ulja ruzmarina sa 2 kašike baznog ulja na laganoj vatri ( možete iskoristiti maslinovo, arganovo, jojoba, bademovo itd). Smeša treba da bude topla jer tada ruzmarin oslobađa hranljive materije. Mešavinom masirajte glavu. Nakon toga stavite kapu za tuširanje, pa glavu uvijte peškirom koji ste prethodno zagrejali fenom. Ostaviti bar pola sata da odstoji, a nakon toga kosu isprati hladnom vodom.
Piletina s ruzmarinom
Sastojci:
4 komada pilećih bataka, 3 komada čena belog luka, 1 veliki luk, 500 g krompira, maslinovo ulje, 1 kašičica krupno mlevene morske soli, prstohvat crnog bibera i 3 kašike seckanog ruzmarina.
Priprema: Zagrejte pećnicu na 160 °C. Sipajte oko 1 cm maslinovog ulja u duboki pleh. Oljuštite čenove belog luka i dodajte ih cele u pleh. Luk isecite na četvrtine i takođe dodajte u pleh. Posolite i pobiberite batake sa obe strane. Oljuštite krompire i isecite ih na polovine ili četvrtine, izdašno ih posolite i dodajte u pleh. Stavite u pećnicu, i nakon 15 minuta prelijte sa malo vode. Redovno prelivajte saftom. Priprema piletine traje oko 40–45 minuta. Deset minuta pre kraja pripreme, još jednom obilno prelijte i pospite izdašnom količinom drobljenog ruzmarina. Ono što je važna činjenica kako bi zadržali fenomenalan ukus- nemojte ranije da dodajete ruzmarin zato što će zagoreti i ostaviti snažan, gorak ukus.
Ulje od ruzmarina
Ovo ulje je veoma jednostavno pripremiti jer su vam potrebna samo dva sastojka. Preporučljivo je koristiti svež ruzmarin ( količina koja je dovoljna da napunite jednu prosečnu staklenu teglu). Pre nego što počnete postupak, potrebno je da ga temeljno operete i osušite na suncu. Ovaj proces osiguraće da u maceratu ne bude vode i tako ne dođe do stvaranja plesni. Suvi ruzmarin odvojite od stabljike i koristite samo sitne listiće. Napunite čistu i suvu teglu ruzmarinom, ali ga nemojte previše sabiti.Prelijte ruzmarin baznim uljem po izboru(maslinovo, suncokretovo), i ostavite jedan prst prostora od vrha tegle. Čvrsto zatvorite teglu, dobro promućkajte ulje i prekrijte teglu papirom. Zatim je odložite u neki kutak na sunčanoj strani, pokrivenu, i ostavite da se macerira 40-ak dana. Svakih nekoliko dana promućkajte ulje, a kada je gotovo procedite kroz gazu. Čuvajte ga čvrsto zatvoreno (u frižideru) u bocama od tamnog stakla do 6 meseci.
pobeda info
