Republika Srbija danas slavi Dan državnosti, odnosno nacionalni praznik u znak sećanja na dva najvažnija datuma u srpskoj istoriji. U kalendaru praznika zauzima počasno mesto i razlikuje se od svih drugih državnih praznika.
Opšte je poznato da Srbija ima bogatu istoriju kroz ratove, rušenja i stradanja, ali i stalnog ponovnog napretka. Pripadamo jednom starom evropskom narodu čija je istorija slavna, a na trenutke i tragična. Upravo o istoriji Srbije uče nas od najranijeg uzrasta, u školama, u svim životnim poglavljima, iz tih razloga gotovo da je nemoguće da u jednom tekstu približimo sve što bi trebalo da se zna. Kroz slavnu prošlost naučili smo da padamo i izdižemo se iz pepela, poput Feniksa, u cilju večite borbe za slobodu i državnost.
Danas je jedan od važnijih datuma u srpskoj istoriji koji je od 2002. godine, zbog izuzetnog značaja za srpski narod i Srbiju, ponovo ustanovljem kao Dan državnosti. Ovaj dan se slavi u spomen na 15. februar 1804. godine kada je na zboru u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak pod vodstvom Đorđa Petrovića Karađorđa, a istog datuma, na praznik Srpske pravoslavne crkve, Sretenje, 1835. godine donet je Sretenjski ustav, prvi srpski Ustav.
Nijedna država u Evropi nema nacionalni praznik u spomen na dva događaja, poput Srbije.
Davne 1804. godine, na današnji dan, u selu Orašac pokraj Aranđelovca, naši preci su se opredelili da krenu u konačnu borbu za oslobođenje i obnovu državnosti Srpske države. Prvi srpski ustanak pokrenut je kao reakcija na janičarski režim u Beogradskom pašaluku, a kao glavni cilj imao je oslabađanje od turske vlasti, kao i izgradnju novih državnih institucija, ukidanje feudalizma i kulturni preporod. Za vrhovnog vožda tog 15. februara 1804. izabran je Đorđe Petrović – Karađorđe. Iako se ustanak spremao od ranije, on je izbio iznenada, dok je još planina pod snegom i gora bez lista. Vođa ustanka opisan je kao oštar, mrki čovek, jakih, izrazitih crta, nimalo rečit, ali sa jakom voljom koga je narod znao po ranijim borbama, u kojima je stekao dobar glas i poštovanje. Njegovo samo ime „Crni Đorđe“, ili Karađorđe, govori da je bio crn za Turke. Pamti se prva ustanička bitka koja se odigrala 25. februara u selu Drlupi, kojom prilikom je Karađorđe razbio deo turske vojke i naterao ih na beg. Ustanici su uspeli da oslobode značajan deo pašaluka, iako je ustanak ugušen na kraju. Prvi srpski ustanak je predstavljao početak srpske revolucije i na njegovim osnovama je građena slobodna Srbija.
Velika Narodna skupština održana je u dva dana, u Kragujevcu, na kojoj je prisustvovalo oko 2400 zvaničnih predstavnika i oko 10.000 znatiželjnika iz grada i okoline. Mesto održavanja skupštine je bila kneževa livada pored Miloševe crkve. Drugi dan zasedanja, na današnji dan pročitan je Ustav i ukaz o osnivanju Državnog saveta. Zakletvu na Ustav položili su knez i poslanici, ispred nove zastave sa grbom Srbije.
Autor Sretenjskog ustava bio je Dimitrije Davidović, jedan od najučenijih ljudi toga vremena. Ustavom je po prvi put proklamovano načelo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
Od 1804. godine, pa preko 1835. godine, sve do 1878. kada je Srbija postala međunarodno priznata, Srbija je delovala na više polja. Učeni ljudi toga vremena postali su svesni da slobodu neće steći pobedom na boljnom polju, već da se sloboda i nezavisnost stvaraju kroz državne institucije. Tokom Prvog srpskog ustanka imamo začetke zakonodavne vlasti, da bi kulminacija toga bio Sretenjski ustav iz 1835. godine.
Dan državnosti Republike Srbije proslavlja se nizom prigodnim manifestacija i svečanosti. Samo neki od događaja su otvaranje izložbi u gradovima na kojima će biti prikazani detalji iz naše prošlosti. Tokom jučerašnjeg dana začula se počasna artiljerijska paljba sa Beogradske, Petrovaradinske i Niške tvrđave uz defile brodova u Beogradu i Novom Sadu.
Čestitke povodom današnjeg praznika stižu predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću od svetskih lidera.
Predsednik Aleksandar Vučić uručiće sutra odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti.
Centralnu državnu ceremoniju kod spomenika Voždu Karađorđu u Orašcu predvodiće izaslanik predsednika, potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević.
Premijerka Srbije Ana Brnabić će govoriti na Sretenjskoj akademiji „Kulturna diplomatija” u Kragujevcu, a događaju će prisustvovati i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković prisustvovaće kao izaslanik predsednika Republike i predvodiće državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti na grobu Neznanog junaka na Avali.