Slavljenje krsne slave jedan je od običaja u pravoslavnom narodu poznat od davnina, tačnije još od pokrštavanja do danas. Srbi su jedini pravoslavni narod koji imaju krsnu slavu. Crkva je, imajući u vidu praktične razloge, savetovala i preporučivala porodicama koje svetitelje da uzimaju za svoju krsnu slavu. Birani su veliki svetitelji koji se praznuju u jesen, zimu i proleće, kada je manje radova u njivi, pošto su Srbi bili narod koji se bavio zemljoradnjom i stočarstvom. Pojedine porodice, opet, birale su dan kada će se krstiti, i svetitelja koji se toga dana slavi, uzimale su taj dan za svoju krsnu slavu.
U crkvenom kalendaru današnji dan, 20. januar upisan je crvenim slovima kao dan posvećen Jovanu Krstitelju, svetitelju i proroku koje je krstio Isusa Hriasta na raci Jordan.
Kod Srba postoji rašireno verovanje da Sveti Jovan spada u česte slave, koji se najviše slavi uz Svetog Nikolu i Đurđevdan pa postoji i uzrečica: Na Jovanjdan su svi Srbi na slavi – polovina u ulozi domaćina, druga polovina u gostima.
U duhu današnjeg dana podsetićemo se živopisa onoga koji se udostojio da poravna i utvrdi staze isped Gospoda, propovedajući pokajanje i sveto kršenje:
Njegov život beše znamenit i ispunjen čudesima. Rodiše ga roditelji prestarelog doba. Zaharije i Jelisaveta iako u poodmaklim godinama silno želeše dete. Behu nagrađeni za svoj bogougodni i blagočestiti život. Arhangel Gavrilo projavi vest i rodi se Sveti Jovan koji po svom čuvenju kasnije bejaše ravan anđelima. Pomor prvorođene dece natera njegove roditelje da se sklone u pustinju, jer je car Irod čuo za rođenje i htede da pogubi Jovana. Nedugo po odlasku ostaje sam na staranje Bogu i Anđelima. Provede vek asketski i u molitvi hraneći se biljem i medom divljih pčela, sve dok ga Gospod Bog nije pozvao da pođe na put propovedi.
Sveti Jovan Krstitelj imao je dosta učenika / sledbenika, a poenta njegovog učenja bila je u pokajanju, ali onom pravom, istinskom i dubinskom pokajanju Jevrejskog naroda, sa ciljem da se narod pripremi za dolazak Mesija. Rođen je šest meseci pre Hrista i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja. Svom narodu davao je lični primer kako treba biti smiren i kako treba poštovati Boga. Ispovedao je pokajanje grešnima, krštavao vodom i mnogi su dolazili k njemu u zemlji judejskoj. Najveći trenutak u životu svetog Jovana jeste upravo dolazak Gospoda Hrista na reku Jordan da ga Jovan krsti. Smatrajući da nije dostojan Isusu „obuće poneti“, a kamoli ga krstiti, svoje zadovoljstvo Jovan je izazio rečima: „Ti treba mene da krstiš, a Ti dolaziš k meni“. Ali Isus mu odgovori: „ Ostavi sada, ne sprečavaj me sada, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu – ispuniti sve u Zakonu Božijem i pokazati primer ljudima“. Tada se Jovan povinovao i krstio Isusa Hrista.
Po obavljenom krštenju, kada je Isus Hristos izlazio iz vode, odjednom su se otvorila nad njim nebesa i Jovan je video Duha Božijeg, koji se u vidu goluba spustio na Isusa, a sa neba se začuo glas Boga Oca: „Ovo je sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji“.
Sećanje na ovog svetitelja praznuje se nekoliko puta u godini (7. jula Ivanjdan – rođenje Svetog Jovana; 11. septembra – Usekovanje glave; 6. oktobra – obeležava se svetiteljovo začeće), međutim, najviše svečara ima baš na ovaj dan, 20. januar. Danas se služi liturgija u svim hramovima, a pali se sveća i postavlja slavska trpeza u mnogim domovima.
Biblijsko ime, Jovan, vekovima je zastupljeno na našim prostorima. Roditelji muškim naslednicima daju ime Jovan, verujući da je pod posebnom zaštitom neba.
Portal Pobeda – info svim vernicima koji danas slave Jovanjdan želi srećnu slavu, neka vam svetac bude zaštitnik u svim vašim delima.
Pobeda – info
