Oktobar, mesec bundeva, grožđa, zimnice, verskih praznika i opalog lišća. Gotovo ni jedan mesec nema toliko boja, mirisa i sete u vazduhu kao oktobar. U ove jesenje dane kada je žarko sunce na izmaku, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici dočekuju praznik Svetog Prepodobnog Kirijaka Otšelnika, u narodu poznat i kao Miholjdan. Naš narod se raduje Miholjdanu, prazniku koji pada 12. oktobra. Ovaj praznik predstavlja smenu leta i jeseni, iako je jesen kalendarski uveliko stigla.
Sveti Kirijak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka, u vreme cara Teodosija. Za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Naziva se Otšelnikom zbog svojih čestih pustinjskih usamljivanja. Čitajući Sveto pismo, vrlo rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio uputstva o monaškom životu. Boravio je u više manastira, posvećen hrišćanskoj veri i boreći se protiv jeresi. Predanja kažu da je bio krupan i snažan čovek, iako je celi život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj porodici Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca. Kirijaka su monasi poštovali kao isceljitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Činio je čudesa, jer beše veliki ugodnik Božiji. Pročuo se kao veliki podvižnik nadaleko, te mnogi dolaziše k njega u pustinju, jedni radi blagoslova, drugi radi isceljenja, a treći da razgovaraju sa njim i dobiju kakav koristan savet za dušu. Nije želeo slavu, te se povuče u još dublju samoću u pustinju, ali i tu ga ljudi pronađoše dolazeći sa svojim bolestima radi isceljenja, jer sveti Kirijak svojom molitvom isceli mnoge i iz mnogih istera demona. Svojom molitvom i rečju on je satirao bezbožno učenje jeretičko, zabludele je odvraćao od zablude, a pravoslavne utvrđivao u veri. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. godine u pustinji, gde je proveo starost i poslednje godine života.
Današnji verski praznik mnoge pravoslavne porodice proslavljaju kao Krsnu slavu. Priprema se slavski kolač, koljivo i vino, a ove godine pada u mrsni dan, stoga se sprema mrsna trpeza. Naročito se slavi u Boki Kotorskoj, jer Sveti Kirijak važi za zaštitnika moreplovaca.
U narodu postoje verovanja i običaji za Miholjdan. Za razliku od drugih verskih praznika koja su obeležena crvenim slovom u kalendaru i koji podrazumevaju uzdržavanje od rada, 12. oktobra je poželjno obavljati poljoprivredne poslove, koji ne mogu dočekati zimu. Potom, postoji verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. Verovanje je utemeljeno na tome, da svatovi ne bi mogli okupiti goste, jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu. Narod je primetio da se oko praznika Miholjdana, vreme prolepša i otopli, pa je taj kratki period, od svega nekoliko dana, prozvao –Miholjsko leto.
Svim vernicima koji danas proslavljaju Miholjdan želimo srećnu slavu, da Vam protekne u miru, sreći i blagostanju. Uživajte u Miholjskom letu.
Pobeda – info
