Svaki odgovor bio je potkrepljen brojevima. Bez prazne teorije i načelnih samopohvala, već s činjenicama i rezultatima. Tako je ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković predstavio postignuća u svom resoru, ali je i ekskluzivno za Kurir otkrio novinu – uvode se pogodnosti za sve građane Srbije koji su ostvarili pravo na boračku legitimaciju s kojom će imati brojne beneficije i popuste na kupovinu!
– Sada ekskluzivno izjavljujem za vaš list – svi građani Srbije koji poseduju boračku legitimaciju mogu ostvariti niz beneficija, tj. koristiti je kao karticu za pogodnosti. To znači da će svaki naš borac, ratni vojni invalid ili član porodice palog borca koji izvadi boračku legitimaciju imati pogodnosti u čitavom nizu trgovinskih objekata. To će se odnositi na prodavnice, razne kompanije koje će davati pogodnosti i popuste. Sa boračkom legitimacijom dobiće se popust na robu široke potrošnje – hranu, kozmetiku, obuću, odeću, opremu za poljoprivredno domaćinstvo, na tehničke uređaje i sve što je jednoj porodici potrebno. To je jedno od obećanja koje smo dali našim borcima i krećemo u njihovu realizaciju.
* Da počnemo od onoga što je i u nazivu vašeg resora prvo, a to je rad. U poslednjih 10 godina nezaposlenost je smanjena sa 25,9 odsto na 9,6 odsto. Da li mislite da su radnici u Srbiji zadovoljni?
– Valja pohvaliti da je 2.364.140 građana Srbije registrovano kao zaposlena lica, što je za nekih 56.000 više u odnosu na isti period prošle godine. Da bi vaši čitaoci shvatili koliko je ovaj podatak važan – 50,6 odsto ljudi u Srbiji radi i zarađuje. Mi smo 2012. godine nasledili ne samo 25,9 odsto nezaposlenih već je bilo više od 700.000 zaposlenih koji su radili i živeli za minimalac.
* A kako je sada?
– U ovom trenutku tek nešto iznad 330.000 ljudi prima minimalnu zaradu. Izazov je da i to smanjimo, a posebno ću o tome da je minimalna zarada povećana. Izazov nam je da zaposlimo što više građana koji žive na jugu Srbije, da omogućimo posao ranjivim grupama kao što su romska populacija, ljudi stariji od 55 godina, žrtve nasilja u porodici, maloletnici koji su izašli iz ustanova sistema socijalne zaštite, lica koja su izašla sa izdržavanja zatvorske sankcije. To su sve izazovi s kojima moramo da se nosimo.
* Ali, da li mislite da su radnici u Srbiji zadovoljni? Da li se radna atmosfera i poslovna klima koja se odnosi na zaposlene poboljšala?
– Radnici, ali i generalno ljudi koji su zadovoljni, retko o tome i pričaju. Uglavnom će biti glasniji oni koji nisu zadovoljni. Njih ćete čuti. Retko ćete čuti nekoga ko ima dobru platu da ide okolo i da se hvali kako mu je zarada visoka. Ali onaj ko nije dobro plaćen i ko misli da je potcenjen biće mnogo glasniji, i to je normalno. Poslovna klima u Srbiji je apsolutno bolja, nema sumnje u to. Nabrojaću: imamo više od 510.000 novozaposlenih, investiciona klima je neuporedivo bolja, investicije koje dolaze u našu zemlju su daleko veće danas nego pre deset godina, imamo sve više otvaranja centara za razvoj i istraživanje, lakše se zapošljavaju visokoobrazovani ljudi, naročito u IT oblasti. Boljitak je nesumnjivo vidljiv na svakom koraku. U januaru 2012. imali smo cenu rada po radnom satu 102 dinara, a biće 271 dinar, a sve vreme je stabilan kurs dinara.
* Ali imali smo i inflaciju!
– Da. Imali smo inflaciju, ali saberite kumulativno koja je stopa inflacije u prethodne dve i tri godine, videćete da je procenat rasta zarade veći od procenta inflacije. U Srbiji će od 1. januara minimalna zarada biti 401 evro. To nije bila ni prosečna zarada pre 10 godina. I najveći dokaz rasta je BDP, koji je pre deset godina bio 36-37 milijardi evra, a sada je viši od 62 milijarde. Pa kome je to još uspelo?! To je uradio narod Srbije svojim marljivim radom, a zahvaljujući vizionarstvu predsednika Aleksandra Vučića.
* Vlada je dosta pažnje položila na socijalno osetljive stambene kategorije, između ostalog za subvencije prvog stana i kuće za majke koje nisu zbrinute. Vi ste predsednik te komisije, kako stvari sada stoje? Da li je to zaživelo? Dobijaju li majke subvencije?
– Sa time smo počeli februara 2022. godine. Na početku je bilo nekih otežavajućih okolnosti i bilo je dosta izazova, ali posle godinu i po dana taj zakon, na ponos naše države, daje sjajne rezultate. Dosad je komisija na čijem sam čelu primila ukupno 812 zahteva majki.
* Koliko je njih dobilo subvenciju?
– Rešena su 553 predmeta, a od toga je 456 rešenja s pozitivnim ishodom, to jest 456 majki steklo je uslove za subvenciju za kupovinu kuće ili stana. Od ovih 456 rešenja, 415 je realizovano u vreme mog mandata.
* Interesantno, nije proporcionalno. Gde vidite razlog za to da ste vi brže i efikasnije radili?
– U nekoliko stvari. Prva uredba u primeni zakona nije bila najsrećnije koncipirana, koleginice i kolege su ulazili u nešto nepoznato jer se ovo primenjuje prvi put. Ali najvažnije je da je 456 predmeta za subvencije majkama za krov nad glavom vredno 6.081.208 evra. I to je najvažnije.
* I koju biste vi podsticajnu poruku poslali majkama koje budu čitale ovaj tekst, šta da urade? Ko ima pravo na subvenciju za stan ili kuću?
– Svaka majka čije dete još nije proslavilo prvi rođendan, da se izrazim najjednostavnije, ima pravo ako nema sopstvenu kuću ili stan, ako sa svojim suprugom, tj. ocem deteta, nema kuću ili stan u zajedničkoj svojini, ako nije otuđila kuću ili stan, ima pravo da se obrati svojoj lokalnoj samoupravi i da podnese zahtev sa odgovarajućom dokumentacijom. Dakle, mogu pod zakonom propisanim uslovima steći pravo na subvenciju od 20 odsto vrednosti nekretnine koje kupuju, a najviše do 20.000 evra. Komisija zaseda najmanje jednom mesečno i zato su odgovori efikasni. Srbija je jedna od retkih država u regionu koja daje ovakvu vrstu pomoći.
* Značajna je pomoć i za porodice s decom. Da istaknemo uporedne podatke… Mogu reći iz ličnog iskustva – pre sedam godina za prvo dete je taj iznos bio 37.000 dinara, a sada je 366.000 dinara. Kako stvari stoje za drugo, treće i četvrto dete?
– Dvaput godišnje se vrši referentno usklađivanje s prosečnom zaradom, to znači da kad god stigne vest da je prosečna zarada u Srbiji porasla, znači da će porasti i ovaj iznos, ali i mnogi drugi iz socijalnih davanja. Svaka majka koja rodi prvo dete, bez obzira na to da li je zaposlena ili nije, bez obzira na to da li živi u selu ili gradu, bez obzira na to da li je u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, bez obzira na imovinski status, dobija 366.000 jednokratno, i to u roku od 30 do 45 dana od trenutka rođenja deteta. To je više od 3.000 evra. Majka koja rodi drugo dete jednokratno dobija 100.000 dinara, a u naredne dve godine dobija još 227.000 dinara. To je ukupno 327.000 dinara.
* A za treće i četvrto dete?
– Za treće dete se dobije 1.948.000 dinara u 120 rata, a za četvrto dete 2.922.000, i to je referentno usklađeno. To znači da majka dobija 208 evra mesečno za četvrto dete. Posebno želim da istaknem jedan fantastičan podatak – Srbija je jedina država od Alpa pa do Egejskog mora u kojoj je broj dece u 2022. godini bio veći nego 2021. Sve druge zemlje našeg šireg okruženja su imale minus. Jedino je Srbija imala plus od 0,8 odsto. Jednostavno rečeno, u Srbiji se više rodilo dece u 2022. nego u Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Bugarskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Grčkoj. I to je fantastično! Rođeno nam je 520 dece više u odnosu na prošlu godinu, a to zamislite ovako – ako u jednom odeljenju ima 25 učenika, to znači da je Srbija dobila 21 odeljenje više! Neće nam se zatvoriti 21 učionica i mi se polako borimo protiv užasne demografske recesije.
* Da pređemo na boračka pitanja, ocene su da je ovaj resor vidno osnažen otkad se vi bavite njime. Šta ste postigli?
– Zakon o pravima boraca i invalida i mirnodopskih invalida i porodica palih boraca donet je pred sam početak kovida u februaru 2020. U početku primene bilo je određenih teškoća, a ja sam se trudio da to bude jedna od prioritetnih oblasti u mom radu. Krenuli smo prvo u popularizaciju utvrđivanja statusa borca, jer nas je sačekao podatak da u celoj Srbiji ima svega 25.000 registrovanih boraca, a znamo da je taj broj bio znatno veći! U prethodnih šest meseci smo radili na tome i sada je registrovano 37.790 boraca. To još nije sve, ali tendencija rasta je vidljiva.
* A šta su još promene?
– Jedna od promena je utvrđivanje prava na boračku spomenicu koju ostvaruju učesnici u ratovima od 1990. do 1999. godine. Uoči Vidovdana 27. juna uručili smo dve boračke spomenice Nadi Milić, majci koja je 1999. godine na Kosovu i Metohiji izgubila dvojicu sinova u razmaku od 10 dana. Od 6. oktobra krećemo u masovne dodele boračkih spomenica, inicijalna će biti u Medveđi, gde ćemo svečano uručiti ratnim učesnicima spomenice. Sada ekskluzivno izjavljujem za vaš list – uvodimo da svi građani Srbije koji poseduju boračku legitimaciju mogu ostvariti niz beneficija, tj. koristiti je kao karticu za pogodnosti. To znači da će svaki naš borac, ratni vojni invalid ili član porodice palog borca koji izvadi boračku legitimaciju imati pogodnosti u čitavom nizu trgovinskih objekata. To će se odnositi na prodavnice, na razne kompanije koje će davati pogodnosti i popuste. Sa boračkom legitimacijom dobiće se popust na robu široke potrošnje, na hranu, kozmetiku, obuću, odeću, opremu za poljoprivredno domaćinstvo, na tehničke uređaje i sve što je jednoj porodici potrebno. To je jedno od obećanja koje smo dali našim borcima i krećemo u njihovu realizaciju.
* A finansije? Mesečne naknade za borce s najtežim posledicama, oni su godinama bili zaboravljeni?
– Zahvaljujući zakonu iz 2020. i ekonomskoj snazi Srbije, danas ratni vojni invalidi nisu zaboravljeni. Danas ratni vojni invalid prve kategorije, to je osoba koja je ostala bez ruke, bez noge, bez oka, koji ima povredu kičmene moždine i postao je paraplegičar i koristi invalidska kolica, prima preko 360.000 dinara mesečno. Tim ljudima ne može ništa da vrati ni ruku, ni nogu, ni vid, ni hod, ali je država prvi put obezbedila dovoljno sredstava da im pomogne. U poslednjih 100 godina sada država najviše obraća pažnju na borce. Majka palog borca ili drugi članovi porodice palog borca dobijaju oko 100.000 dinara na mesečnom nivou. Radićemo još mnogo toga da država Srbija pokaže da ceni svakoga ko je odgovorio i odazvao se kada je otadžbina bila ugrožena.
* Da li je moguće da u tome uspete, jer je problem mnogo kompleksniji nego što se čini?
– Parafraziraću reči našeg proslavljenog glumca Nebojše Glogovca: „Ako ikada u životu makar jednog čoveka učiniš zadovoljnim ili srećnim, onda je tvoj život imao smisao.“ Kad sam došao na ovo mesto i počeo da se bavim boračkom problematikom, podsetio sam se priče o stradanju našeg policajca na Kosovu i Metohiji Srđana Perovića. Srđan Perović je možda najveći mučenik na KiM. Oteli su ga šiptarski teroristi 1998. Bio je slabovid. Pod teškim mukama je skončao. Umro je u zarobljeništvu. Sticajem okolnosti saznao sam da njegova porodica nikada nije imala nikakav borački status, jer on nikada nije posmatran kao pali borac. Počeo sam da se raspitujem koga je imao. Nije imao decu, ni suprugu, a iza njega su ostali otac, majka i braća. Otac je u međuvremenu preminuo, jedan brat mu živi u Podgorici, drugi u Danilovgradu, a majka je šest meseci kod jednog, šest meseci kod drugog brata. Pokrenuo sam inicijativu da utvrdimo prava porodice palog borca majci Milici Perović, koja ima 87 godina. Uspeli smo to da uradimo i ona je ostvarila pravo na invalidninu, a nadam se da ću do kraja ovog meseca lično uručiti boračku spomenicu za njenog Srđana. Nastavićemo da radimo na ispravljanju nepravde.
* Stigle su izuzetne kritike na vaš račun s nekih albanskih sajtova zbog toga što ste posetili grob Božidara Jankovića, komandanta Treće armije tokom Prvog balkanskog rata 1912. godine. U tom tekstu su njega nazvali „okupatorom Prištine“, a vas su ubacili u kontekst u kom se kritikujete jer promovišete „invaziju Srbije na Kosovo“. Kako dolazi do tih zamena teza? Da li očekujete još histeričniju reakciju kada 22. oktobra otkrijete spomenik?
– Ako se bavite nekim poslom i ako možda niste sigurni kako ga radite, onda samo pogledajte šta vaši neprijatelji imaju da kažu i tada će vam biti jasno. Tako se iz pomenutog teksta, na osnovu toga ko me i zbog čega napada, može zaključiti šta ja radim. Prvi sam državni zvaničnik koji je otišao na grob Božidaru Boži Jankoviću, koji je oslobodio Kosovo i Metohiju u Prvom balkanskom ratu 1912. godine, zatim je ušao u Prištinu, a pre toga prešao preko Gazimestana. Naša bruka i sramota je što nijedan državni zvaničnik to nije učinio 103 godine. Od ove godine će to biti redovna državna ceremonija.
* U istom tekstu vaše ime se pominje uz grafite „Kad se vojska na Kosovo vrati“. Zašto?
– Citiraću predsednika Vučića: Stih te narodne pesme „Kad se vojska na Kosovo vrati“ nije ništa drugo nego ono što piše u Rezoluciji 1244, koja govori o povratku naših snaga u broju do 1.000 vojnika.
* Ali, setite se da je Srbija to već tražila, ali nije prihvaćeno. Kada to pominjete, zaključuje se da mislite da treba i dalje težiti ka tome… Kako?
– Sve što je dosad postignuto kroz Rezoluciju 1244, a nadgrađuje se Briselskim sporazumom jeste nešto čijoj primeni ostajemo verni. To je svakako i formiranje Zajednice srpskih opština. Srpski narod u poslednjem periodu doživljava vrhunac terora, doživljavaju organizovana ubistva, teror, progon, hapšenja, upadanje na sever Kosova bez saglasnosti… Sve to pokazuje da Kurtijev režim ne odustaje od toga da protera srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu. Naš zadatak je da se borimo protiv toga svim pravnim i političkim sredstvima.
Izvor: Kurir
